Књига о нашим животима

Репрезентативна и раскошна монографија „Горанка”, посвећена фотографкињи Горанки Матић, има 660 страна, тешка је четири килограма и у њој се налази око 1.000 фотографија. Њено представљање у Музеју савремене уметности окупило је многобројне поштоваоце, пријатеље и сараднике, од којих су многи стајали – толико је било интересовање. Монографију су приредили Небојша Грујичић и Уна Поповић, графички ју је обликовао Борут Вилд, а у заједничком коиздавачком подухвату објавили Издаваштво Радио-телевизије Србије, „Службени гласник”, Друштво љубитеља популарне културе „Попбоокс”, Галерија „Новембар” и Музеј савремене уметности. Ова монографија је на недавном Сајму књига у Београду добила признање УЛУПУДС-а за издавачки подухват године. Већ само ови подаци довољно говоре колики траг је Горанка Матић оставила у нашем културном животу.

Небојша Грујичић, један од уредника, рекао је да је рад на монографији почео у пролеће прошле године. Горанка је урадила насловну страну на којој се налази њен длан, а онда се разболела. Преминула је у јануару ове године, не дочекавши монографију чијем се објављивању радовала и на којој је прошле године започела рад заједно с приређивачима.

– Књига садржи неколико текстова који документују различите аспекте њеног фотографског рада – објаснио је Грујичић и додао да је у плану друго допуњено издање које ће садржати и индекс имена.

– Број лица које можете да видите у овој монографији је више од 1000 – то је читав један град. У време брисања памћења, Горанкине фотографије су доказ да је један свет забележен на тим фотографијама заиста и постојао. Књига се листа и са носталгијом и са горчином, то је књига о нашим животима – нагласио је Грујичић. 

– Рад на овој књизи показује Горанкину прагматичност и присуство у различитим жанровима – од новинске и репортажне до уметничке и рок фотографије. Она је била велики професионалац и велики радник. Занимљиво је да књига говори и о Горанки као особи која је желела да увек буде активна и учествује „у гужви” – истакла је Уна Поповић, једна од уредника и кустос најобухватније дотадашње интерпретације Горанкине уметничке праксе у оквиру поставке „Искуство у гужви” (2021).

У име Друштва љубитеља популарне културе „Попбоокс” говорио је Предраг Поповић Буца, који је истакао да је ово „један велики аутопортрет Горанке Матић”. Дугогодишњи пријатељ и сарадник Срђан Шапер, подсетио је да је у Галерији „Новембар” у фебруару ове године одржана изложба у којој су представљене фотографије Горанке Матић из деведесетих година прошлог века – то је била најпосећенија поставка за осам година постојања ове галерије, а у плану је још једна изложба.

– Горанку сам упознао пре 40 година и тада се још није бавила фотографијом. Онда је једног дана одлучила да постане фотограф и – тако је и било. Она је била неко ко је спајао скупове уметности, културе, фотографије. Није била ни фото-репортер ни неко ко је изабрао фотографију за свој медиј. Била је више као неки породични фотограф и хроничар епохе коју дефинишу сви људи који су везани за њу – рекао је Шапер.

 Након представљања књиге уследила је специјална претпремијерна пројекција целовечерњег документарног филма „Горанка”, урађеног у продукцији РТС-а. Филм „Горанка” редитеља Бориса Миљковића даје интимни приказ живота и рада Горанке Матић, откривајући кроз разговоре с њом личне приче које стоје иза њених култних фотографија.

Тихи саговорник времена

– Када говоримо о опусу Горанке Матић, не говоримо само о уметничком приступу, стилу или техници, већ и о 40 година континуираног сведочења о друштву у непрестаној промени. Горанкин рад настао је у временима која су се драматично мењала, од позне Југославије, преко бурних деведесетих до савременог тренутке. И све те промене, она није само фотографисала. Она их је разумела и осећала – рекла је Маријана Kоларић, директорка Музеја савремене уметности, у коме је 2021. одржана велика ретроспективна изложба „Искуство у гужви” Горанке Матић. Ова фотографкиња је стварала визуелни дневник епохе у коме се преплићу интимни тренуци, кључни догађаји, личне приче и колективна сећања. Управо то чини њено дело непролазним, истакла је Маријана Коларић.

Она је додала да је Горанка Матић увек била активни учесник, тихи саговорник времена које је бележила:

– У њеним кадровима налазе се кључне личности југословенске и српске уметничке, културне и политичке сцене, али не зато што је тежила да ствара иконе, већ што је имала ретку способност да препозна тренутак и пре него што постане историја. Она је била ту где су се ствари догађале – у клубовима, на улицама, у атељеима, редакцијама, у градским пролазима где су се рађали покрети, идеје и идентитети. Горанка је као мало ко умела да фотографише живу културу, она која дише, која се мења и која траје.

Њен опус је драгоцен, не само у уметничком већ и у историјском смислу.