Разговор о положају жена у савременом друштву

 Шта обликује живот жене данас, где почиње њен глас, шта каже закон, а шта стварност у погледу безбедности жена, каква је њена позиција на тржишту рада, теме су о којима су разговарале учеснице округлог стола „Када жене говоре” који је одржан у Европској кући у Змај Јовиној улици у Београду.

Програм је био део 56. „Београдске недеље моде” чије је издање ове јесени посвећено жени данашњице.

Учествовале су новинарка, Бранислава Антовић Алексић, оснивачица магазина „BDW” и активисткиња,  Сташа Ивковић и Ана Здравковић из организације „Оснажене”, Ања Станишић са платформе „Fempower” и Смиљана Грујић, психолошкиња.

Учеснике и госте поздравила је Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији, која се захвалила „Београдској недељи моде” на организовању важног образовног програма и истицању теме која се бави стањем женских права у Европској унији, персепктиви родне равноправности, као и препорукама за рад на тим питањима у Србији.

Програм округлог стола био је посвећен положају жене у савременом друштву.

Учеснице су кроз лична искуства, професионалне увиде и међусобни дијалог отвориле теме које обликују живот жене данас.

Разговор је имао четири тематске целине: „Глас – где почиње прича жене”. Овде се у средишту нашла рефлексија на то, где жена први пут осећа да има право на свој глас - у породици, друштву и раду са женама. Посебан фокус односио се на балканско наслеђе, што се односи између осталог на очекивања, традиционалне улоге и ћутање као научени образац.

„Невидљиви рад и двоструко оптерећење”. Ова тема покренула је разговор о балансу између дома, рада, бриге о другима и емоционалног терета, посматрано на примеру искуства цивилног сектора, корпорација и европских пракси, а поента је да равноправност није само правна, већ свакодневна реалност.

„Безбедност тела”. Ова трећа целина бавила се везом између закона и стварности. Део разговора односио се на женско тело као поље права, бола и стигме. Балкански контекст, институције, пријаве које остају без одговора, непрепознати сигнали, стигма око болести, менопаузе и репродуктивног здравља. Поента ове теме јесте, да се насиље не дешава само када систем не реагује, већ када друштво не уме да чује.

Четврта тема носила је назив „Солидарност као одговор”.

Шта заиста можемо да учинимо, лично и колективно: мрежа подршке, међусобно ослањање, међугенерацијски пренос и примери који су већ функционисали. Поента је да промене не почињу у институцији, већ у односу међу женама.

Разговор о овим целинама завршен је кратким личним освртом сваке учеснице на питање: „Шта данас за мене значи моћ жене?” и заједничком оценом: „Када жене говоре, друштво има прилику да постане целина.”

Оваква форма дала је простор за природан, отворен и емпатичан разговор, посебно важан за осетљиве теме, у коме истина долази из искуства и знања оних које свакодневно раде са женама широм Србије.

Разговор о томе где почиње глас жене започела је Бранислава Антовић Алексић. Она је говорила о женском гласу од најранијег детињства и истакла како женски глас током одрастање бива све више контролисан, а спољни глас постаје све јачи.

– Током нашег школовања, а затим на послу, учимо да постајемо мање видљиве, учимо да будемо мање наметљиве и да не сметамо онима око нас у најближој околини, па и друштву у целини. И кад дођемо касније у пословно окружење, слабије се боримо за повећање плате, сматрамо да је то можда непристојно, а ако чак то радимо, силно се извињавамо и образлажемо зашто то чинимо. Стално покушавамо да пронађемо доказ за своје понашање – казала је Бранислава.

Психолошкиња, Смиљана Грујић, надовезала се на причу о женском гласу.

–Често се тај глас поништава и дешава се да изостаје поверења када она говори. А, оно што жена жели јесте само да њено „не” има исту тежину као нечије „да” –рекла је Смиљана.

Како је жени на тржишту рада, посебно током и након одсуства након порођаја, из свог личног искуства предочила је Ања Станишић.

–Одсуство ради неге детета је сјајна ствар за дете, али мислим да је за мајку, поготово ону која има пословне амбиције, то врло често као „пуцањ у ногу” јер три месеца је породиљско одсуство, а девет месеци за негу детета би било сасвим у реду да се подели између оба родитеља, зато што није неопходно да мајка буде одсутна са тржишта рада годину дана – оценила је Ања.

Сташа Ивковић и Ана Здравковић говориле су о истраживању организације „Оснажене” у оквиру којег су откриле мрежу за трговину фотографијама жена и малолетница из Србије на различитим онлајн групама.

–Када смо ми разговарале са стучњацима за Високотехнолошки криминал, рекли су нам да је много жена од 2021. године, када је почело да се говори о осветничкој порнографији, било код њих и пријавило разне случајеве. Тако да је добро да смо тим разговором нешто мало помериле и скинуле стигму – навела је Сташа, док је њена колегиница Ана, нагласила да је важно радити са емпатијом и разумевањем.

–Оно што ја увек чиним када нам се јави нека жртва, јесте да је не третирам као жртву, јер већ носи тај терет . Она се мени обраћа као жена, као неко коме је потребна подршка и трудим се да јој ту подршку дам. Сматрам да је врло битно да то не буде само у невладином сектору, већ и са другарицама, познаницама, окружењем, али и институцијама – сматра Ана.

Све ове теме о којима се разговарало у оквиру пратећег програма 56.„Первол фешн вика” потврдиле су да манифестација има шири аспект, јер осим модног, води рауча и о едукативном сегменту и видљивости жена, које шаљу поруку будућим генерацијама.