Моје срце одувек куцало за Звезду

Вечерас је за једног човека посебно фудбалско вече. Вечерас ће се на популарној Маракани први пут у историји срести Црвена звезда и ФЦСБ (Стеауа) некадашњи шампиони Европе! Истински владари са Истока, једине фудбалске екипе које су у она тешка времена успеле да покоре читав фудбалски свет. За Миодрага Белодедића, двоструког освајача Купа европских шампиона, који је до престола стигао са два различита клуба, живот уопште није био лак. Штавише, у почетку је био веома трновит, али су му на крају плодови били баш слатки. После пуних пет година Белодедић стиже у вољени град, у земљу која му је дала нову шансу за живот. Мајстор лопте долази на стадион, где је доживео највећа спортска узбуђења. За њега је вечерашњи сусрет између ФЦСБ (некадашња Стеауа) и Црвене звезде посебна инспирација. Белодедић не крије да садашњи Звездин противник нема баш неке велике додирне тачке с „оном Стеауом”, да су се времена променила, а и људи.

Многи овде у Србији пореде данашњег Звездиног противника с румунским и европским великаном из Букурешта?

– ФЦСБ је приватни клуб, као и већина данашњих клубова у Румунији. Клуб има власника, реч је о Ђорђу Бекалију. Нема свој стадион, има гомилу странаца. А она некадашња Стеауа, војни клуб и понос некадашње Румуније, такмичи се у Другој лиги. Иначе, садашњи власник ФЦСБ-а је Цинцарин из Македоније, – открива за „Политику” Белодедић.

Ви сте једини фудбалер из овог дела Европе коме је успело да са два различита клуба постане шампион Европе?

– То је, кажу, дар од Бога. Имао сам ту срећу да са Стеауом постанем првак Европе 1986. и то против велике Барселоне, коју смо савладали у Севиљи у великом финалу после бољег извођења  једанаестераца. У Букурешт сам дошао 1982. с неких петнаест година. Врло брзо сам заиграо за први тим Стеауе. Али, некако моје срце је одувек куцало за Црвену звезду. Као Србин из Румуније никада нисам крио емоције, које сам гајио према највећем клубу са Балкана.

Две године након освојене титуле у Севиљи, у време диктаторског режима Николаеа Чаушескуа, одлучили сте се да побегнете у нашу земљу?

– Било је то у децембру 1988, када сам успео да пређем границу и докопам се Србије. Нисам имао где, одмах сам дошао у Београд и право на стадион Црвене звезде. Закуцао сам на врата Драгана Џајића, тадашњег директора, рекао сам му одмах да да нећу да се враћам у Румунију. Било је то врло изазовно и тешко време. Морао сам да бирам. У први мах Џаја ме је гледао збуњено. А онда када је видео и чуо мој фудбалски пут  одлучио је да останем у клубу и добијем шансу..

Како су текли ти први дани у новој фудбалској средини?

– Све је било ново. Од самог окружења до новог тима, саиграча. Читав амбијент је био нешто ново у мом спортском животу. Одмах по доласку у нови клуб Уефа ме је казнила, забраном играња од осам месеци. У међувремену сам играо за Звездину „јагњећу бригаду”. Играо сам за резервни тим. Све после тога је историја.

Која титула првака Европе Вам је дража?

– Обе на свој начин. Са Стеауом је освојена у оно време када клубови са Истока не само да нису могли ни да помисле да могу да изненаде било који други клуб, а камоли да освоје титулу. У Букурешт сам дошао веома млад и то из једног малог села. За њих сам одувек био Србин, а када сам прешао у Црвену звезду за многе сам био Румун. Никада нисам крио да сам навијао за Звезду. Та титула у Барију, која је такође извојевана после једанаестераца, била је нешто величанствено. Као и тријумф у Токију, док сам са Стеауом освојио и Суперкуп Европе. Време пролази, али сећања на освојене трофеје остају за сва времена.

Да ли долазите данас на утакмицу?

– Да, стижем у Београд после пуних пет година на моју велику радост. Ужелео сам се и Београда и мог некадашњег клуба. Баш се радујем што ћу гледати клубове који су оставили велики траг у европском фудбалу. Додуше, ФЦСБ није што и некадашња Стеауа али времена се мењају.

Миодраг Белодедић је, кажу многи, био један од најбољих централних бекова (штопера) у историји фудбала. Играо је елегантно, префињено увек главом. Голмани су у његовом окружењу били врло сигурни. Умео је лако да прочита противничке играче. Имао је истанчан осећај да лако изнесе лопту из свог казненог простора, да је дотури саиграчу. Данас ради у румунском фудбалском савезу. Ретко одлази на фудбалске утакмице, па се са тог становишта вечерашње појављивање на наш највећи стадион може протумачити као посебна привилегија за све Звездине навијаче.