Европа припрема „узвратни удар“ на Русију

Европска унија разматра читав низ могућих „одмаздних“ потеза против Русије након серије инцидената са дроновима и наводних саботажа широм континента, пише Политико, позивајући се на више високих европских званичника и дипломата. У комбинацији са открићем Волстрит журнала да је Њемачка припремила класичан ратни план за потенцијални сукоб са Москвом, ово открива знатно оштрију промену расположења у европским престоницама.

Према Политику, земље ЕУ разматрају више сценарија - од заједничких офанзивних сајбер операција против руских циљева до убрзаних, ванредних војних вежби под окриљем НАТО-а. Међу опцијама је и координисано објављивање хибридних напада за које се терети Москва, са намером да се „повуче јасна црта“ око онога што Европа сматра недопустивим.

Летонска министарка спољних послова Бајба Браже поручила је да је време за пасивност прошло:

„Руси стално тестирају границе дозвољеног. Потребан је проактиван одговор. Дела, а не речи, шаљу поруку.“

Као примере спорних инцидената, Политико наводи дронове који су се појавили у Пољској и Румунији, ометање ГПС-а, као и неколико случајева саботажа на пољској железници.

Ипак, европски званичници признају да је изазов у мери - како одвратити Москву, а да се не пређе праг који Кремљ може тумачити као директну ескалацију.

Генерали траже крај „страха од ескалације“

Шведски генерал Микаел Класон позвао је на окончање, како је рекао, „парализујућег страха од ескалације“:

„Не можемо себи дозволити да се плашимо. Морамо показати чврстину.“

Иако се у Бриселу говори о „проактивности“, не постоји јасан консензус шта то у пракси значи. Члан НАТО-а преноси за Политико да Алијанса остаје одбрамбена организација, али да „асиметрични одговори“ имају своје место у будућим политикама.

Други извор из НАТО-а наглашава да „дефинитивно треба више напора у хибридним операцијама“.

Према мишљењу пољског стручњака за хибридне претње Филипа Бријке, офанзивне сајбер операције могле би бити усмерене на системе који подржавају руске војне операције против Украјине. Могуће мете укључују:

• економску зону Алабуга у Татарстану,
• енергетску инфраструктуру,
• железничке композиције које транспортују војну опрему.

Неименовани високи војни званичник позива на чвршћу сарадњу са земљама које „добро разумеју Русију“, посебно у области информационог ратовања.

WSJ: Њемачка потајно припремила ратни план

Паралелно са дебатама у ЕУ, Волстрит журнал открива да је група високих немачких официра израдила обиман план за рат са Русијом — документ на којем се радило више од две и по године.

Према наводима:

План предвиђа ангажовање до 800.000 војника — њемачких, америчких и савезничких, детаљно су прецизирани правци кретања трупа, луке, реке, железничке линије, аутопутеви, пажња је посвећена логистици, снабдевању и заштити трупа.

То је први документ те врсте од краја Хладног рата и, по оцени WSJ-а, представља „повратак хладноратовском размишљању“, али у значајно сложенијем, модерном окружењу где слабости инфраструктуре и смањена војска представљају озбиљне препреке.

Немачки званичници наводно верују да би Русија могла бити војно спремна да нападне НАТО већ 2029. године, док поједини аутори плана сматрају да би „хибридне операције“ могле убрзати тај рок.

Један од аутора плана за WSJ истиче:

„Циљ је да се рат спречи. Ако непријатељ зна да не може да успе, мање је вероватно да ће нападнути.“

Москва одбацује оптужбе: „Запад већ води хибридни рат“

Кремљ је више пута демантовао умешаност у саботаже широм Европе. Портпарол Дмитриј Песков назвао је такве оптужбе „неоснованим“, али је приметио да их „има све више“.

Руско Министарство спољних послова узвраћа да је управо Запад тај који већ годинама води свеобухватни хибридни рат против Русије. Министар Сергеј Лавров упозорава:

„Колективни Запад је објавио тотални хибридни рат против нас. Тешко је предвидети колико ће трајати, али је јасно да ће сви осетити последице.“

Европа на ивици нове стратегије

Извештаји Политика и WSJ-а осликавају Европу која излази из фазе реактивности и улази у фазу стратешког редизајна - од хибридног одвраћања, преко дигиталних операција, до детаљних ратних планова.

Како ће се ова промена одразити на односе Москве и Брисела зависи од тога у којој мери ће ЕУ успети да пронађе равнотежу између демонстрације снаге и избегавања директне ескалације са нуклеарном силом.

Али једно је јасно, политичка атмосфера у Европи више није она из 2014. или 2022. године - већ много чвршћа, нервознија и свеснија да се простор „сивих зона“ нагло сузио.