Залеђени ђердапски киловати

Кладово – Енергетичарима Кладова баш је криво што овдашња хидроелектрана „Ђердап 1“, која Србији у нормалним условима, већ три и по деценије, испоручује четвртину или петину укупне струје, ових дана ради тек са нешто више од трећине пројектоване снаге. Криво је томе хладно време, без падавина, које је оковало доток воде Дунавом у ђердапску акумулацију. Отуда већ данима, при дотоку од 3300 кубних метара у секунди (готово двоструко мање него у децембру минуле године) шест агрегата наше највеће хидроелектране не производи више од 11 милиона киловат-часова струје. А када је Дунав издашнији (између девет и 12 хиљада кубика у секунди) „Ђердап1“ дневно енергетском систему Србије испоручи и до 26 милиона киловат-сати.

– Камо среће да је доток већи, био би много сигурнији цео енергетски систем у Србији, али, нажалост, време нам баш не иде наруку, каже Петар Грекуловић, заменик директора кладовске електране. – Нема изгледа ни да ће се хидролошке прилике ускоро поправити јер метеоролози за наредне дане предвиђају још и благ пад дотока. То нас прилично растужује. Имамо један од најсувљих и најхладнијих јануара на Ђердапу, почев од 1972.године, када је хидроелектрана и званично пуштена у рад.

Срећна је околност, кажу кладовски енергетичари, што је свих шест агрегата нашег дела електране ремонтовано на време и што се баш свака кап воде претвара у драгоцену енергију. Било би добро да се време побољша и загреје покретне санте леда и залеђене рукавце у целом току Дунава. Тада би било и више воде и више преко потребних ђердапских киловата. И то баш сада када је хладније од вишегодишњег просека и када нема довољно других енергената, посебно „блокираног“ руског гаса.

Истина, можда би наши енергетичари могли мало и да одлију ђердапску акумулацију, да пусте који милион кубика воде више на турбине нашег дела електране, али то није дозвољено. Није дозвољено потписаним међудржавним уговором са Румунијом. Прописано је да ниво воде код ушћа Нере не сме да падне испод 70 метара.

Али, ако је за утеху, дешавало се више пута да јануар и фебруар буду и обилатији водом и да Ђердап даје и двоструко више струје него сада. Дешавало се и да „Ђердап 1“ свој годишњи план од 5,5 милијарди киловат-сати испуни понекад и средином октобра. Али, предвиђа се да ће доток у понедељак опасти на 3150 кубних метара у секунди.

Грекуловић наводи да се годишњи планови производње на „Ђердапу 1“ не праве произвољно, већ на основу стогодишњег просека дунавског протока у његовом ђердапском сектору. Зато се и планира годишња производња од 5,5 до шест милијарди киловат-часова струје. Прошле године, због суше, на „Ђердапу 1“ произведено је 5,2 милијарди, а ове године на овој електрани се надају производњи од 5,7 милијарди киловат-сати.

-----------------------------------------------------------

Ледоломци спремни

Лед плови Дунавом из његовог горњег тока према ђердапској акумулацији (код Земуна је 40 одсто реке прекривено леденим сантама) али пловидба још није угрожена, као ни производња струје. Редовна одбрана од леда уводи се када он прекрије више од 40 одсто реке, а на Дунаву га сада код Великог Градишта има тек десет одсто. У ђердапској акумулацији леда има тек мало око Текије и Великог казана.

Ипак, ледоломци „Гребен“ и „Бор“, власништво Речног бродарства „Крајина“ у Прахову, спремни су да исплове у ђердапску акумулацију и заштите електрану. Сада су ледоломци у приправном стању на улазу у нашу бродску преводницу. Последњи пут имали су нешто више посла пре седам година.

С. Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Почиње интервентни увоз мазута из РС

Интервентним увозом мазута Србија ни наредних дана не би требало да осети проблеме недостатка гаса. Топлане које уместо гаса могу да користе и мазут имаће га довољно јер је НИС од јуче стартовао са интервентним увозом мазута од 1.000 тона дневно из рафинерија у Републици Српској. Руска компанија Зарубжњефт испоручиваће НИС-у мазут по цени упола нижој него што је у окружењу, а како је потврђено, чак и уколико би дошло до потпуне обуставе гаса из Мађарске Србија би овим интервентним увозом могла да покрије своје потребе. Осим тога, топланама су на располагању и довољне количине лож-уља.

Ј. П.
-----------------------------------------------------------

Потрошња струје у паду

Потрошња струје у Србији је у паду захваљујући отопљењу, а снабдевање струјом се одвија без проблема, речено је јуче агенцији Бета у Електропривреди Србије.

У Србији је у петак потрошено 142 милиона киловат-сати струје, а потрошња је и даље у паду, показују подаци ЕПС-а.

ЕПС је 15. јануара саопштио да је потрошња смањена са 155 на 146 милиона киловат-сати захваљујући томе што се грађани мање догревају на струју јер је повећана температура ваздуха, а и топлане су појачале грејање.

Према подацима Електромреже Србије, рекордна потрошња струје у Србији забележена је у уторак 13. јануара када је кроз систем прошло 175,5 милиона киловат-часова струје, од чега је 155,5 милиона било за потрошаче у Србији.

Потрошња струје у јануару ове године је повећана због изузетно ниских температура, као и због проблема са снабдевањем гасом, до којег је дошло због руско-украјинског спора те је због тога транзит тог енергента преко Украјине прекинут.

Бета