Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
На пи­ја­ца­ма бо­га­та по­ну­да по­вр­ћа, во­ћа и ора­ша­стих пло­до­ва...

По­чео Бо­жић­ни пост

По стро­го­сти Бо­жић­ни пост се мо­же упо­ре­ди­ти са Апо­стол­ским или Пе­тров­ским по­стом, а по ду­жи­ни тра­ја­ња дру­ги је по ре­ду, на­кон Вас­кр­шњег или Ве­ли­ког по­ста.
По­чео Бо­жић­ни пост
(Фо­то Н. Мар­ја­но­вић)

Бо­жић­ни пост је по­чео да­нас и за­вр­ша­ва се на дан Хри­сто­вог ро­ђе­ња, 7. ја­ну­а­ра, ко­ји је је­дан од нај­ве­ћих хри­шћан­ских пра­зни­ка. У то­ку пред­сто­је­ћих че­тр­де­сет да­на, до Бо­жи­ћа, вер­ни­ци ће се су­здр­жа­ва­ти од мр­сне хра­не, пре све­га од ме­са, млеч­них про­из­во­да и ја­ја, као и ал­ко­хо­ла, али и ло­ших ми­сли и де­ла, као и сва­ке вр­сте по­ро­ка.

Уље и ви­но су до­зво­ље­ни свим да­ни­ма осим сре­де и пет­ка ка­да се по­сти на во­ди. Ка­да је сла­ва, за све­ча­ре и њи­хо­ве го­сте пост се раз­ре­ша­ва на ри­бу па ће та­ко би­ти и 4. де­цем­бра ка­да цр­ква са сво­јим вер­ни­ци­ма обе­ле­жа­ва Ва­ве­де­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, а по­том сле­де и дру­ги пра­зни­ци ко­је мно­ге по­ро­ди­це обе­ле­жа­ва­ју као кр­сну сла­ву. Ме­ђу њи­ма су де­ве­тог де­цем­бра Све­ти Алим­пи­је Столп­ник, у на­ро­ду по­знат као Алим­пи­јев­дан, и јед­на од нај­че­шћих сла­ва – Све­ти Ни­ко­ла или Ни­кољ­дан 19. де­цем­бра.

По­след­ња не­де­ља Бо­жић­ног по­ста стро­же се по­сти, без упо­тре­бе ри­бе, а по мо­гућ­но­сти „на во­ди”. На Бад­њи дан се не упо­тре­бља­ва­ју ни уље ни ви­но. Ве­о­ма је ва­жно да пра­во­слав­ни хри­шћа­ни ко­ји жи­ве у зе­мља­ма у ко­ји­ма се но­во­го­ди­шњи пра­зни­ци сла­ве по но­вом ка­лен­да­ру у вре­ме Бо­жић­ног по­ста не пре­ки­да­ју пост, већ да Но­ву го­ди­ну обе­ле­жа­ва­ју по пра­во­слав­ном ка­лен­да­ру, по­шту­ју­ћи тра­ди­ци­ју сво­јих пре­да­ка и цр­кве­на пра­ви­ла, на­во­ди се у пра­ви­ли­ма по­ста на сај­ту Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, на ко­ме се као по­себ­на на­по­ме­на ис­ти­че да се по­сту не при­сту­па са­мо­вољ­но, већ уз бла­го­слов па­ро­хиј­ског све­ште­ни­ка. Пост је по­слу­ша­ње. Све­ште­ник ће од­ре­ди­ти ка­ко ће вер­ник по­сти­ти и да ли ће одо­бри­ти из­ве­сно раз­ре­ше­ње за­ви­сно од го­ди­на, ду­хов­ног и фи­зич­ког ста­ња вер­ни­ка.

По стро­го­сти Бо­жић­ни пост се мо­же упо­ре­ди­ти са Апо­стол­ским или Пе­тров­ским по­стом, а по ду­жи­ни тра­ја­ња дру­ги је по ре­ду, на­кон Вас­кр­шњег или Ве­ли­ког по­ста.

Они ко­ји по­сте има­ју бо­гат из­бор сла­них и слат­ких на­мир­ни­ца. Град­ске пи­ја­це су до­бро снаб­де­ве­не по­вр­ћем, во­ћем, ри­бом и дру­гом по­сном хра­ном.

Кром­пир, као јед­на од нај­тра­же­ни­јих на­мир­ни­ца у то­ку по­ста, ко­шта од 100 до 200 ди­на­ра по ки­ло­гра­му, а ку­пус је од 60 до 150. Про­дав­ци ис­ти­чу да обич­но у овом пе­ри­о­ду про­да­ју јед­ну до две гла­ви­це јер су они ко­ји спре­ма­ју зим­ни­цу већ на­пу­ни­ли бу­рад, у же­љи да ку­пус бу­де спре­ман за сар­му до Ни­кољ­да­на. Кар­фи­ол на не­ким пи­ја­ца­ма, за­ви­сно од ква­ли­те­та, мо­же да се на­ђе за 80 ди­на­ра, али му це­на иде и до 350 по ки­ло­гра­му. Ти­кви­це су од 80 до 280 ди­на­ра. Цр­ни лук је од 80 до 150 ди­на­ра, али и ви­ше, док је бе­ли лук од 700 до 1.200 ди­на­ра по ки­ло­гра­му. Кра­ста­вац се мо­же ку­пи­ти по це­ни од 100 до 300 ди­на­ра. Па­ра­дајз за­ви­сно од вр­сте ко­шта од 100 до 400 ди­на­ра, ко­ли­ко су и па­при­ке, а љу­би­те­љи љу­тих па­при­чи­ца узи­ма­ју углав­ном три за сто ди­на­ра.

Гро­жђе је, као и у је­ку се­зо­не, ску­по па ко­шта око 400 до 500 ди­на­ра по ки­ло­гра­му. Кру­шке др­же це­ну од 300 ди­на­ра, а ба­на­не иду од 120 до 220. Ман­да­ри­не ко­је су на на­ше те­зге сти­гле из до­ли­не Не­ре­тве ста­ју 200 ди­на­ра, а оне са грч­ких план­та­жа од 300 до 400, ко­ли­ко ко­шта и нар. Ја­бу­ке за­ви­сно од вр­сте мо­гу да се на­ђу од 80 до 250 ди­на­ра по ки­ло­гра­му. За па­суљ је по­треб­но из­дво­ји­ти од 300 до 700 ди­на­ра по ки­ло­гра­му, а нај­ви­ше се тра­жи „те­то­вац”. Ли­мун је од 230 до 300 ди­на­ра, ко­ли­ко ко­шта и по­мо­ран­џа.

Про­дав­ци ора­ша­стих пло­до­ва и су­вог во­ћа и по­вр­ћа оче­ку­ју да ће у то­ку зим­ског пе­ри­о­да има­ти до­бар па­зар јер се тра­ди­ци­о­нал­но ове на­мир­ни­це че­шће ко­ри­сте у ис­хра­ни, у при­пре­ми ко­ла­ча, пи­та, кре­мо­ва... Мно­ги­ма су ови пло­до­ви због ко­ри­сних енер­гет­ских свој­ста­ва оми­ље­на и здра­ва ужи­на. Ки­ло­грам очи­шће­них ора­ха ко­шта од 850 до 1.300 ди­на­ра.

На те­зга­ма ца­ру­је и бун­де­ва по це­ни од 120 до 150 ди­на­ра, ко­ја мо­же да бу­де ле­па де­ко­ра­ци­ја на сто­лу, а из­у­зет­но је хран­љи­ва и ла­ко се при­пре­ма. Мо­же да се па­за­ри на пар­че и по­слу­жи као до­да­так је­ли­ма. Од ње се пра­ве по­та­жи, со­ко­ви, ума­ци, ко­ла­чи, џе­мо­ви...

За од­ла­зак на пи­ја­цу по­тре­бан је пун нов­ча­ник, али ку­по­ви­на до­ма­ћих про­из­во­да и раз­го­вор са про­из­во­ђа­чи­ма, ко­ји да­ју ко­ри­сне са­ве­те за спре­ма­ње је­ла и зим­ни­це, има по­себ­ну драж.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.