Центристички блок у загрљају деснице

Након дугог периода изолације у бриселским институцијама, странке са крајње десне стране политичког спектра улазе у фазу у којој се њихова политичка тежина више не може игнорисати. Један од примера десио се средином месеца, када је Европска народна партија (EPP) напустила традиционалне савезнике у Европском парламенту и, ослањајући се на гласове посланика из група Патриоте за Европу (ПфЕ), Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР) и Европа суверених нација (ЕСН), успела да прогура план за ублажавање еколошких стандарда за компаније.
„Када је реч о пословним и еколошким питањима, као што је недавно гласање 13. новембра, где је ЕПП стао уз десничарске групе да би се смањила зелена правила извештавања у ’Omnibus 1’ пакету, јасно се појавила нова већина. Исто важи и за спољне послове, као у резолуцији од 21. јануара којом је осуђен режим Николаса Мадура у Венецуели, где су ЕПП и десне снаге гласале компактно. То указује да су дани оне чудне коалиције између социјалиста, зелених, комуниста, либерала и ЕПП – одбројани”, каже за „Политику” Виржини Жорон, европосланица из француског Националног окупљања, које припада групи ПфЕ.
Према њеним речима, до тога је дошло због узлета ЕУ бирократије, а пада привреде, пре свега у Француској и Немачкој.
„Зелени катастрофисти више не могу некажњено да уништавају економију. Предуго су били одвојени од стварности и од обичних људи. Али права и коначна промена доћи ће када ми из Националног окупљања победимо на изборима у Француској. То ће бити први пут да ће овај бирократски систем морати да се суочи са стварним изазовом, још од времена када су лидери попут Маргарет Тачер или раније Шарла де Гола усагласили интересе ЕУ са интересима наших европских држава”, навела је Жоронова.
Са друге стране, Ана Катарина Мендес, потпредседница групе социјалиста и демократа (СиД), поручила је након гласања у новембру да „удруживањем са крајњом десницом, ЕПП спроводи трампистичку агенду без правила и обавеза, демонтирајући ЕУ стандарде и модел друштва изграђен на вредностима као што су одговорност, заштита и права”.

Ипак, ЕПП тврди да није и да никада неће директно сарађивати са популистима. Уместо тога, они наводе да само износе своје предлоге политика, који други могу, али и не морају да подрже.
Међутим, према писању бриселског „Политика” чланови ПфЕ групе, говоре да посланици ЕПП-а, иза кулиса тихо консултују своје десничарске колеге око области у којима им се интереси преклапају. И док се појављују пукотине у тзв. санитарном кордону, отвара се простор да десница са центра и крајња десница у будућности наставе заједно кроз усвајање закона о миграцијама, пољопривреди, екологији.
На питање о будућим договорима са ПфЕ или ЕЦР, портпарол народњака Педро Лопез де Пабло рекао је да је његова група „потпуно посвећена сарадњи са традиционалним партнерима, СиД и Обновимо Европу, и да они знају да је водећи принцип: садржај, садржај, садржај”. Али колико је остао јак традиционални савез центра видеће се већ следећег месеца када би ЕП требало да гласа о „безбедним” не-ЕУ земљама у које би чланице могле депортовати мигранте, чак и ако одатле не потичу. Десничари се надају да ће такав предлог бити усвојен, али њихова подршка има цену.
„Знамо да ЕПП веома тешко успева да натера либерале и социјалдемократе да учествују. Ако желе договор с нама, мораће да прихвате компромисне амандмане које потписују ЕЦР и ПфЕ. То ће бити тест да ли су народњаци спремни да јавно праве политику са нама”, изјавио је Андерс Вистисен из групе ПфЕ за бриселске медије. 
Такође, важан предлог где би се десничарска већина могла удружити тиче се аутомобилског сектора, јер ЕПП, под притиском Немачке, настоји да разбије прописе за које тврди да гуше ауто-индустрију, попут забране мотора са унутрашњим сагоревањем до 2035. године – питању на ком је партија Мотористи из Чешке засновала готово читаву кампању.
Европска народна партија, као највећа снага у Стразбуру и Бриселу, има капацитет да ради шта год жели, јер за сваки предлог може пронаћи партнера. Али мало је вероватно да ће до крајњих граница тестирати стрпљење социјалиста и демократа. Јер, једина права преговарачка снага која је остала СиД је покретање гласања о неповерењу Урсули фон дер Лајен. Председница Европске комисије се ове године суочила са три таква покушаја здесна – и сва три је рутински преживела. Међутим, уз удружену левицу и крајњу десницу био би то озбиљан тест за председницу ЕК.