Сељаку се враћа углед

– Српско село је коначно приказано као место где живе нормални људи. Ове серије сељаку враћају углед и можда и промене однос људи и државе према селу. Не постоји политичар који ће игнорисати нешто што прати три милиона гледалаца – сматра етнолог Драгомир Антонић.

Антонић, који је и члан Управног одбора РТС-а, за „Политику” каже да су серије „Село гори, а баба се чешља” и „Мој рођак са села” прве серије у последњих двадесетак година у којима се радња не одвија у неком врањском селу или за време празника и слава.

– Право је писца да креира причу и ликове, а у овим серијама се види да аутори познају сеоску свакодневицу. Село је заиста приказано онакво какво јесте – лепо, чисто и уредно. До сада се, например, сматрало да је сеоско двориште прљаво, да по њему јурцају кокошке и остала живина, те да служи само за рад. Међутим, сељак прави разлику између економског дворишта, оног које се налази иза куће и у којем се ради, и дворишта испред куће у којем се дочекују гости. Ту домаћин лети простре шареницу и у хладовини угости своје госте – објашњава Антонић.

Људима из града је, како каже, тешко да схвате да данас домаћинства на селу имају и аутомобил, и мобилни телефон, па и компјутер. У технолошком смислу, село је много напредовало. Оно што се, међутим, није променило јесу односи међу људима.

– И данас, путем мобилног телефона, и пре двадесет година, путем фиксног, и пре педесет, када су се довикивали преко брда… људи на селу остварују исту врсту комуникације, на исти се начин опходе једни према другима, само што то данас, уз помоћ телефона, иде брже – каже Антонић.

Модерна технологија, додаје, ипак, није олакшала живот на селу.

– Људи не схватају да се раније на селу много мање радило. Сељаци су имали циклус обраде земљишта, сетве и жетве – све у свему, шездесетак дана годишње. Данас ове популарне агротехничке мере помажу сељаку да укроти природу, брише се граница између годишњих доба, те се и циклус рада продужава, објашњава Антонић.

Признаје да серије РТС-а донекле идеализују село, али сматра да могу да утичу на промену односа људи према таквом начину живота.

– Човек иде тамо где му је боље. Раније су се, захваљујући индустријализацији, села испразнила јер се тражила радна снага за фабрике у граду. Колико данас има села у којима није било свадбе у последњих пет година, у којима школе зјапе празне! Погрешно је мислити да је село заостало. У моди је повратак здравом животу, само треба створити услове за привређивање на селу. Знам да се то неће променити преко ноћи, због две-три серије. Мора се људима омогућити да зарађују на свом имању, тако што ће производити храну и млеко или тако што ће изградити смештајне капацитете и промовисати сеоски туризам. Село ће опет оживети када људи престану да се стиде и када сељак постане угледно занимање. И то је оно на чему би државне институције и политичари требало да раде, објашњава Антонић.

Недавно се покренуло и питање политичких тема у серији „Мој рођак са села” када је Тужилаштво Хашког трибунала наводно затражило укидање серије због ширења „антихашких ставова”. Драгомир Антонић сматра да је добро да се серија дотакне и оваквих тема.

– Село није под стакленим звоном. Многе куће су остале затворене због погибије сина јединца у ратовима. То је реалност и о томе треба да се говори, сматра Антонић.