Seljaku se vraća ugled

– Srpsko selo je konačno prikazano kao mesto gde žive normalni ljudi. Ove serije seljaku vraćaju ugled i možda i promene odnos ljudi i države prema selu. Ne postoji političar koji će ignorisati nešto što prati tri miliona gledalaca – smatra etnolog Dragomir Antonić.

Antonić, koji je i član Upravnog odbora RTS-a, za „Politiku” kaže da su serije „Selo gori, a baba se češlja” i „Moj rođak sa sela” prve serije u poslednjih dvadesetak godina u kojima se radnja ne odvija u nekom vranjskom selu ili za vreme praznika i slava.

– Pravo je pisca da kreira priču i likove, a u ovim serijama se vidi da autori poznaju seosku svakodnevicu. Selo je zaista prikazano onakvo kakvo jeste – lepo, čisto i uredno. Do sada se, naprimer, smatralo da je seosko dvorište prljavo, da po njemu jurcaju kokoške i ostala živina, te da služi samo za rad. Međutim, seljak pravi razliku između ekonomskog dvorišta, onog koje se nalazi iza kuće i u kojem se radi, i dvorišta ispred kuće u kojem se dočekuju gosti. Tu domaćin leti prostre šarenicu i u hladovini ugosti svoje goste – objašnjava Antonić.

Ljudima iz grada je, kako kaže, teško da shvate da danas domaćinstva na selu imaju i automobil, i mobilni telefon, pa i kompjuter. U tehnološkom smislu, selo je mnogo napredovalo. Ono što se, međutim, nije promenilo jesu odnosi među ljudima.

– I danas, putem mobilnog telefona, i pre dvadeset godina, putem fiksnog, i pre pedeset, kada su se dovikivali preko brda… ljudi na selu ostvaruju istu vrstu komunikacije, na isti se način ophode jedni prema drugima, samo što to danas, uz pomoć telefona, ide brže – kaže Antonić.

Moderna tehnologija, dodaje, ipak, nije olakšala život na selu.

– Ljudi ne shvataju da se ranije na selu mnogo manje radilo. Seljaci su imali ciklus obrade zemljišta, setve i žetve – sve u svemu, šezdesetak dana godišnje. Danas ove popularne agrotehničke mere pomažu seljaku da ukroti prirodu, briše se granica između godišnjih doba, te se i ciklus rada produžava, objašnjava Antonić.

Priznaje da serije RTS-a donekle idealizuju selo, ali smatra da mogu da utiču na promenu odnosa ljudi prema takvom načinu života.

– Čovek ide tamo gde mu je bolje. Ranije su se, zahvaljujući industrijalizaciji, sela ispraznila jer se tražila radna snaga za fabrike u gradu. Koliko danas ima sela u kojima nije bilo svadbe u poslednjih pet godina, u kojima škole zjape prazne! Pogrešno je misliti da je selo zaostalo. U modi je povratak zdravom životu, samo treba stvoriti uslove za privređivanje na selu. Znam da se to neće promeniti preko noći, zbog dve-tri serije. Mora se ljudima omogućiti da zarađuju na svom imanju, tako što će proizvoditi hranu i mleko ili tako što će izgraditi smeštajne kapacitete i promovisati seoski turizam. Selo će opet oživeti kada ljudi prestanu da se stide i kada seljak postane ugledno zanimanje. I to je ono na čemu bi državne institucije i političari trebalo da rade, objašnjava Antonić.

Nedavno se pokrenulo i pitanje političkih tema u seriji „Moj rođak sa sela” kada je Tužilaštvo Haškog tribunala navodno zatražilo ukidanje serije zbog širenja „antihaških stavova”. Dragomir Antonić smatra da je dobro da se serija dotakne i ovakvih tema.

– Selo nije pod staklenim zvonom. Mnoge kuće su ostale zatvorene zbog pogibije sina jedinca u ratovima. To je realnost i o tome treba da se govori, smatra Antonić.