Заборављени Орјен

Херцег Нови – Орјен, једна од најупечатљивијих планина на приморју, годинама је у запећку туристичких дешавања у Црној Гори. Иако наткриљује Херцег Нови и бокељске туристичке центре, ова планина на тромеђи Црне Горе, Хрватске и Републике Српске за већину туриста је потпуна непознаница.

Идеја заштите Орјена и формирања регионалног парка, старија од четири деценије, поново је актуелна у херцегновској општини. Први су на консултације позвани представници планинарског друштва „Субра” које носи име по једном од орјенских врхова и без чијих активности би ова планина утонула у заборав.

„Све је још на дугом штапу, али битно је да се кренуло. Још 60-тих година покренута је иницијатива да се формира Национални парк Орјен. Подељен између три републике и пет општина, за његову валоризацију се није могао наћи заједнички језик, а још теже би данас. Због тога је овај пројекат, нажалост, тренутно само на нивоу херцегновске општине. Которски део је веома значајан за заштиту, а никшићки засад није „у игри”. Временом неће бити проблема да се замишљени парк и прошири”, прича о иницијативи Жељко Старчевић, председник „Субре”.

Чланови најстаријег бокељског планинарског друштва 2008. су провели уређујући планинарске домове на Орјену. Председник „Субре” каже да је доста рађено на планинарском дому „Орјен седло”, на истоименом превоју на 1.600 метара.

„Некадашњи запуштени објекат делимично је функционисао као ски центар. Остаје да се до краја опреми унутрашњост. Надамо се да ће и то бити завршено до краја наредне сезоне. Добићемо око педесет лежајева на приступачном месту јер, за разлику од планинарског дома Завратлом, који није на путу, овај се налазина макадамском. До њега je могуће доћи аутомобилом што значи да је доступан планинарима, али и осталим љубитељима природе”, објашњава Старчевић.

За планину на чијем источном делу су Црквице, најкишовитије место у Европи, и чији је највиши врхЗубачки кабао на 1.894 метра, влада интересовање туриста. Ова планина нетакнуте природе и раскошне флоре, на чијим падинама расте горостасна „муника”, ендемска врста бора, није на туристичким мапама па се до ње не може лако доћи иако се види са готово сваке тачке Боке и дубровачког залеђа.

„Последње две-три године све је веће интересовање странаца за такозвани активни туризам, планинарење, бициклизам и боравак у природи. На Орјену се не можемо похвалити оним што се дешава на Дурмитору, Сињајевини и готово свим планинама на северу Црне Горе. Тамо се граде нови капацитети, ради се нешто што људи до пре неколико година нису веровали да је могуће. То што је уз морску обалу много туриста не одражава се битније на посету што говори да је проблем у недостатку организоване понуде. То треба да раде агенције, хотели, они који имају директан контакт са туристима. Ми смо сервис који може да опслужи али не може да обави тај део туристичке услуге. Људи долазе, али нема организоване посете, а само тако можемо, условно речено, да „напунимо” планину. Тешко се то може на планини са више од 400 квадратних километара, али се, свакако, можемо померити са садашњег скромног броја посета”, каже председник „Субре”.

Туристи долазе индивидуално. Купују водич кроз масив Орјена који је издат пре неколико година.