Цена нове луке на Дунаву непознаница

Највећу шансу за изградњу нове луке, према свему судећи како се могло чути при представљању пројекта у Скупштини града, има локација на левој обали Дунава у зони Крњаче, али колико ће коштати и ко ће је градити још није познато. Бечка фирма "Тина" која тренутно сачињава студију о техничким и просторним и економским аспектима ове инвестиције до априла би требало да изађе са проценом њене вредности, као и у ком року би се уложени новац вратио.

Нико од надлежних за сада не жели да се упушта у спекулације колико би коштала изградња теретног пристаништа, јер, како кажу, ангажовали су релевантну фирму да то утврди. Међутим, поједини инжењери процењују да се та сума сигурно мери стотинама милиона, па и милијардом долара.

Будући корисници, Република и град, новац ће највероватније обезбедити комбинацијом домаћих средстава, кредита међународних институција и неповратних средстава Европске уније.

Веома је могуће, према мишљењу Ђорђа Бобића, градског архитекте, да се удруже Република и град и изграде луку, мада није искључена могућност концесије. У том случају онај ко би уложио новац користио би је, рецимо, двадесет до тридесет година.

– Да би се о овоме размишљало, најпре треба одредити локацију. Лева обала Дунава низводно од Панчевачког моста предњачи због повезаности са железницом и друмским путевима. Измештање локотеретне станице са Карабурме у зону Панчевачког пута биће омогућено изменама генералног плана. Тако ће транспортни и производни погони бити сконцентрисани на једном месту – каже Бобић.

Ново теретно пристаниште на овом месту ће преко будуће спољне магистралне тангенте бити повезано са Ибарском магистралом и аутопутем, а преко новог моста Борча – Земун са аеродромом.

У време усвајања генералног плана могле су се чути замерке на рачун Крњаче, као локације за нову луку. Критичари су тада упозоравали да ће планирани луксузни стамбено-пословни кварт на Ади Хуји изгубити на ексклузивности управо због погледа на теретно пристаниште. За противнике, десна обала Дунава узводно од Винче, такође уцртана у највиши плански градски документ, била је прихватљивија. Она се исто налази у близини спољне магистралне тангенте и планираног друмско-железничког моста, који би повезивао Панчево и Коридор 10. Анализирајући поменуте локације, творци студије су, међутим, указали да је непостојање индустријске зоне, неопходне за функционисање луке,
велики недостатак Винче. Према прорачуну аустријских стручњака, кроз нову луку дневно би требало да прође 2.000 камиона, 40 возова и 15 бродова. Комплекс би се простирао на површини од 434 хектара, од чега би сама лука заузела 110 хектара, индустријска зона 300 хектара, а железничка станица и контејнерски терминал за утовар, истовар и складиштење робе 24 хектара.

То је дупло више од постојећег теретног пристаништа на Вилиним водама које заузима тек око 250 хектара и које је последњих година прилично маргинализовано. Камиони се до њега тешко пробијају, било да долазе из центра или из правца Панчевачког моста. Осим лоше повезаности са магистралним правцима, развој старе луке је ограничен недостатком простора за проширење, јер се налази у центру града.

Према процени Ота Швеца, директора коридора 7-Дунав, превоз робе пловним путевима због ефикасног, јевтиног и еколошког транспорта у будућности ће бити коришћен све више. Предности Дунава, казао је он, Београд мора да искористи. Због тога је изградња нове луке не само од националног, већ и од међународног значаја за унапређење унутрашњег водног транспорта у Средњој Европи.

Да овај пројекат има велику важност на међународном плану потврђено је на Министарској конференцији подунавских земаља одржаној у Београду ове године и на конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Бечу, где су у септембру представници Дирекције приказали пројекат.