Дух романтичарске топлине

У оквиру концертне сезоне „Легата Јосипа Славенског”, 25. новембра имали смо прилику да чујемо занимљив концерт под називом „Контрасти и паралеле”. Уметнички руководилац сезоне, Мирјана Лазаревић, из Сокоја, увек нас обрадује неким интересантним догађањима и програмом у овом Легату, који је посвећен нашем значајном композитору Јосипу Славенском, а чији је основни циљ, намена и завештање, приликом оснивања и био континуитет промовисања домаћег музичког стваралаштва.

 Тај циљ је у потпуности остварио клавирски дуо Снежана Николајевић – Весна Кршић: ауторке овог концерта, су нам презентовале развој европске и српске музике писане за клавир четвороручно. Концерт је био неуобичајен, јер смо уз сваку изведену композицију чули и аудио најаву, тј. аудио презентацију сваког појединачког дела.

„Моја идеја је била да то буде нека врста мале историје развоја жанра музике за клавир четвороручно, у аудио виду, поткрепљене „живим” примерима”, каже Снежана Николајевић, пијанискиња и музиколог, једна од ауторки концерта.

Већ у првој најави смо сазнали да четворучно музицирање има дугу традицију, која сеже чак из 16. века, од британског вирџиналисте Томаса Томкинса, а прави процват донео је 19. век, када се у Европи четвороручно кућно музицирање сматрало делом опште културе. У музичком часопису друштва за неговање музике „Гусле”, из Велике Кикинде, штампане су 1886. године прве наше композиције за клавир четвороручно, две српске игре Роберта Толингера. Чули смо и „Српску фантазију” Исидора Бајића. „Партитуру смо пронашле на тавану породице нашег истакнутог песника Ивана Лалића, далеког Бајићевог рођака”, кажу ауторке.

Уследило је и неколико композиција Антоњина Дворжака и Ерика Сатија, а потом смо чули серију композиција домаћих аутора писаних и посвећених овом клавирском дуу. „Ми смо почеле да свирамо заједно 1969. године, али, 1976, на концерту у Студентском културном центру, желеле смо да изведемо и једну нашу савремену композицију за клавир четвороручно. Нема ни једне! Замолиле смо нашег друга, пријатеља и колегу, композитора Зорана Димитријевића да компонује нешто за нас. Тако је настала композиција ’Па де катр’.”

Потом су уследиле и композиције других аутора: Михаила Живановића „Ала џез”, Светислава Божића „Сан господара светлости”, Владимира Тошића „Медиал 2”, Зорана Христића „Руфурија”.

Било је то вече пријатног музицирања, које је, у камерној атмосфери пуне сале Легата Славенски, одисало духом романтичарске топлине. Ако у савременом свету одумиру пријатељства, а нарочито пословна, шта рећи за једно пријатељство у виду клавирског ансамбла Снежана Николајевић – Весна Кршић, које траје скоро 60 година!