Марина Абрамовић: Ја сам превише са Балкана

Љубљана – На дан када су рођени Марина Абрамовић и њен дугогодишњи емотивни и професионални партнер Франк Уве Лајсипен-Улај, данас, 30. новембра (Марина 1946, Улај 1943), у љубљанској Цукрарни, некадашњој фабрици шећера отвара се изложба „Арт Витал– 12 година Улаја/Марина Абрамовић” из заједничког архива ових уметника.

Марина и Улај упознали су се 1975. године у Амстердаму, такође 30. новембра. После 12 година заједничког живота и рада њихови путеви су се разишли 1988. године након пројекта „Шетња Великим зидом”, дуге шетње дуж Великог кинеског зида, коју су започели свако на свом крају и завршили на средини, након што су, свако за себе, препешачили по 2.000 километара. Изложба „Арт Витал – 12 година Улаја/Марина Абрамовић” баца светло управо на овај период, детаљније се осврћући на њихов заједнички живот и две деценије продора у области перформанса.

Љубљана је град у коjeм је Улај последњих 11 година живео, а сахрањен је у Пирану.

Изложба представља до сада најопсежнији приказ дванаестогодишње сарадње двоје уметника, од њиховог првог перформанса „Relation in Space” (1976) на бијеналу у Венецији, до симболичног опроштајног перформанса „The Great Wall Walk” (1988). Уместо строго хронолошког приступа, изложба је структурирана тематски, истичући њихов номадски начин живота и откривајући њихову личну археологију.

Изложени су неки од најпознатијих радова – „Imponderabilia” (1977), „Relation in Movement” (1977), „Rest Energy” (1980) – као и мање позната дела. Поред видео-документације, фотографија и предмета са њихових култних наступа, изложба у првом плану представља богату архивску грађу: комби марке „ситроен” који им је служио као дом пет година, фотографије, писма, разгледнице, личне белешке, звучне снимке, преписку са институцијама и дневнике – од којих ће многи бити први пут представљени јавности.

На конференцији за новинаре приређеној у петак у Цукрарни, Марина Абрамовић је истакла да је посебно емотивно доживела то што се на изложби нашао комби „ситроен” довезен из Лиона:

– Посебно ми је емотивно да видим овај аутомобил јер то нам је у Амстердаму била кућа пет година. Ту смо живели са малим псом, припремали храну, плела сам џемпере, обилазила бензинске станице да купим бензин...

На питање новинара да ли је својим радовима, перформансима „балканизовала” цео свет, Марина је одговорила: „Ја и јесам превише са Балкана.”

Уметница је такође нагласила да би можда избор документације за ову изложбу био другачији да је сама радила, али да би то било веома субјективно и да су кустоскиње направиле одличан избор.

Новинари су имали прилику да пре отварања обиђу целу изложбу.

Према речима Аленке Грегорич, једне од ауторки изложбе Арт Витал, архива Марине Абрамовић садржи и личне предмете попут комада злата из Аустралије, стреле са перформанса „Rest Energy”. Ту су и полароиди са путовања у Аустралију и Индију, прве идеје и концепти перформанса који су сада део канона савремене уметности.

Изложбу ће пратити неколико догађаја, као што су реконструкције перформанса Марине и Улаја, пројекције филмова и округли столови. Објављена је и књига фотографија њиховог заједничког живота, „Љубав. Мржња. Опроштај”.

Поред Аленке Грегорич, уметничке директорке Галерије Цукрарна, изложбу је радила и Фелиситас Тун-Хоенштајн, професорка на Академији ликовних уметности у Бечу, у сарадњи са Фондацијом „Улај” (Лена Пислак) и Архивом Марине Абрамовић (Сидни Фишман).

Изложба у љубљанској Цукрарни трајаће до 3. маја 2026. године, а више о изложби и о разговору Марине Абрамовић са новинарима читајте у суботу 6. децембра у нашем додатку „Култура, уметност, наука”.