Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Марина Абрамовић: Ја сам превише са Балкана

Данас се у љубљанској Цукрарни отвара изложба која представља до сада најопсежнији приказ дванаестогодишње сарадње Марине Абрамовић и Улаја, а публика може да види и комби „ситроен” у којем су живели
Марина Абрамовић: Ја сам превише са Балкана
(Фото: EPA/Rodrigo Reyes Mari)

Љубљана – На дан када су рођени Марина Абрамовић и њен дугогодишњи емотивни и професионални партнер Франк Уве Лајсипен-Улај, данас, 30. новембра (Марина 1946, Улај 1943), у љубљанској Цукрарни, некадашњој фабрици шећера отвара се изложба „Арт Витал– 12 година Улаја/Марина Абрамовић” из заједничког архива ових уметника.

Марина и Улај упознали су се 1975. године у Амстердаму, такође 30. новембра. После 12 година заједничког живота и рада њихови путеви су се разишли 1988. године након пројекта „Шетња Великим зидом”, дуге шетње дуж Великог кинеског зида, коју су започели свако на свом крају и завршили на средини, након што су, свако за себе, препешачили по 2.000 километара. Изложба „Арт Витал – 12 година Улаја/Марина Абрамовић” баца светло управо на овај период, детаљније се осврћући на њихов заједнички живот и две деценије продора у области перформанса.

Љубљана је град у коjeм је Улај последњих 11 година живео, а сахрањен је у Пирану.

Изложба представља до сада најопсежнији приказ дванаестогодишње сарадње двоје уметника, од њиховог првог перформанса „Relation in Space” (1976) на бијеналу у Венецији, до симболичног опроштајног перформанса „The Great Wall Walk” (1988). Уместо строго хронолошког приступа, изложба је структурирана тематски, истичући њихов номадски начин живота и откривајући њихову личну археологију.

Изложени су неки од најпознатијих радова – „Imponderabilia” (1977), „Relation in Movement” (1977), „Rest Energy” (1980) – као и мање позната дела. Поред видео-документације, фотографија и предмета са њихових култних наступа, изложба у првом плану представља богату архивску грађу: комби марке „ситроен” који им је служио као дом пет година, фотографије, писма, разгледнице, личне белешке, звучне снимке, преписку са институцијама и дневнике – од којих ће многи бити први пут представљени јавности.

На конференцији за новинаре приређеној у петак у Цукрарни, Марина Абрамовић је истакла да је посебно емотивно доживела то што се на изложби нашао комби „ситроен” довезен из Лиона:

– Посебно ми је емотивно да видим овај аутомобил јер то нам је у Амстердаму била кућа пет година. Ту смо живели са малим псом, припремали храну, плела сам џемпере, обилазила бензинске станице да купим бензин...

На питање новинара да ли је својим радовима, перформансима „балканизовала” цео свет, Марина је одговорила: „Ја и јесам превише са Балкана.”

Уметница је такође нагласила да би можда избор документације за ову изложбу био другачији да је сама радила, али да би то било веома субјективно и да су кустоскиње направиле одличан избор.

Новинари су имали прилику да пре отварања обиђу целу изложбу.

Према речима Аленке Грегорич, једне од ауторки изложбе Арт Витал, архива Марине Абрамовић садржи и личне предмете попут комада злата из Аустралије, стреле са перформанса „Rest Energy”. Ту су и полароиди са путовања у Аустралију и Индију, прве идеје и концепти перформанса који су сада део канона савремене уметности.

Изложбу ће пратити неколико догађаја, као што су реконструкције перформанса Марине и Улаја, пројекције филмова и округли столови. Објављена је и књига фотографија њиховог заједничког живота, „Љубав. Мржња. Опроштај”.

Поред Аленке Грегорич, уметничке директорке Галерије Цукрарна, изложбу је радила и Фелиситас Тун-Хоенштајн, професорка на Академији ликовних уметности у Бечу, у сарадњи са Фондацијом „Улај” (Лена Пислак) и Архивом Марине Абрамовић (Сидни Фишман).

Изложба у љубљанској Цукрарни трајаће до 3. маја 2026. године, а више о изложби и о разговору Марине Абрамовић са новинарима читајте у суботу 6. децембра у нашем додатку „Култура, уметност, наука”.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Слажем се. Та количина претенцизионости је превелика за мало полуострво као што је Балканско.
Maxim
Realno samo neko ko nije mrdnuo sa Balkana može da tvrdi da je Balkan centar sveta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.