Мождани удар због дувана

Сваке године у нашој земљи око 23.000 људи доживи мождани удар, трећина њих умре, трећина остане неспособна за самосталан живот, а само 8.000 људи се враћа ранијем начину животу. Србија се са 3.000 новооболелих на милион становника, готово двоструко више од Швајцарске, сврстава у групу земаља које су у самом светском врху по броју оних који доживе шлог.

Посебан проблем код нас је што људи млађи од 45 година чине чак 20 одсто оболелих.
– Чињеница је да реч о болести која носи висок проценат смртности, али и која је најчешћи узрок тешких инвалидитета, због којих пацијенти постају радно неспособни и зависе од туђе помоћи и неге, као и дуготрајне рехабилитације – истакла је професор др Љиљана Беслаћ-Бумбаширевић, неуролог Ургентног центра Клиничког центра Србије.

Др Беслаћ-Бумбаширевић објашњава да мождани удар настаје као последица оштећења крвних судова који исхрањују ћелије мозга, а може бити и поседица или запушења крвног суда угрушком, када настаје инфаркт мозга, или пуцања кртог, болесног крвног суда када долази до можданог крвављења. Најчешћи симптоми су одузетост десне или леве половине тела, лица, руке и ноге, немогућност говора, изговарања или разумевања говора, трњење једне половине тела, несигурност и озбиљно заношење у ходу, сметње вида, дупле слике, збуњеност, као и тешка главобоља којој се не зна узрок.

– Ови симптоми почињу нагло и потребно је да се пацијент који их осети одмах јави служби хитне медицинске помоћи која ће га одвести на право место на даље лечење. Веома је важно што пре се обратити лекару, јер постоји терапија која, уколико се примени у прва три сата болести, успешно лечи готово 40 одсто болесника. Ова терапија се примењује и у нашој земљу и то у Београду на Одељењу ургентне неурологије Клиничког центра Србије, у Нишу, Крагујевцу и Ужицу – објаснила је др Беслаћ-Бумбаширевић.

Узрок настанка ове болести је најчешће оштећење крвних судова, односно атеросклероза, а највећи фактор ризика за њену појаву је старост.

Са контролом фактора ризика, саветује наша саговорница, треба почети још у младим годинама, већ после двадесете, и то обавезно код људи у породицама у којима постоје подаци да је неко од чланова имао инфаркт срца или мождани удар. Др Беслаћ-Бумбаширевић наглашава да редовно треба контролисати масноће у крви, а уколико су повишене вредности холестерола и триглицерида треба покушати регулисање ових масноћа помоћу дијете, а, ако је потребно, и одговарајућим лековима. Она је истaкла да је урађена једна студија у којој је учествовало 40.000 жена, a која је показала да узимање "аспирина" може да заштити од појаве шлога.

– Пушење је "јак" фактор ризика за болести крвних судова. Показано је, такође, да су, осим пушача, од дуванског дима угрожени и непушачи из околине особе која пуши. Здрава храна која садржи веома много воћа и поврћа, бела меса, уз избегавање свињске масти, свињетине и сувомеснатих производа, масних сирева, као и свакодневно вежбање од око 30 минута, значајно ће смањити ризик од добијања атеросклерозе – закључила је наша саговорница.