Бура у Будимпешти због преводилачких пропуста

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Бу­дим­пе­шта – Док је па­жња ме­ђу­на­род­не јав­но­сти кра­јем про­шле не­де­ље би­ла усме­ре­на на раз­го­во­ре ма­ђар­ског пре­ми­је­ра Вик­то­ра Ор­ба­на и ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на у Мо­скви, те­ле­ви­зиј­ски гле­да­о­ци у Ма­ђар­ској има­ли су при­ли­ку да то­ком де­ла са­стан­ка отво­ре­ног за ме­ди­је пра­те нео­че­ки­ва­не ре­то­рич­ке ег­зи­би­ци­је ма­ђар­ског пре­во­ди­о­ца. Он се, на­и­ме, због ни­за по­гре­шно и не­пре­ци­зно пре­ве­де­них Пу­ти­но­вих из­ја­ва, на­шао на уда­ру кри­ти­ка, па и под­сме­ха јав­но­сти у сво­јој зе­мљи.

Реч је о пре­во­ди­о­цу ко­ји је, ка­ко је то уоби­ча­је­но у ди­пло­мат­ској прак­си, био део де­ле­га­ци­је ма­ђар­ског пре­ми­је­ра. Пор­тал „Те­лекс” у свом члан­ку на­во­ди низ круп­них про­пу­ста на­чи­ње­них при­ли­ком пре­во­ђе­ња, ко­ји су ре­зул­ти­ра­ли про­ме­ном зна­че­ња Пу­ти­но­вих ре­чи на ма­ђар­ском, кроз убла­жа­ва­ње, пре­фор­му­ли­са­ње или из­о­ста­нак кључ­них еле­ме­на­та из ње­го­вих ре­че­ни­ца.

Упо­ре­ђи­ва­њем ори­ги­нал­них из­ја­ва ру­ског пред­сед­ни­ка са ма­ђар­ским пре­во­дом, от­кри­ве­не су зна­чај­не раз­ли­ке ко­је су по­тен­ци­јал­но мо­гле да ути­чу на то ка­ко је Вик­тор Ор­бан до­жи­вео ре­чи свог са­го­вор­ни­ка пре по­чет­ка раз­го­во­ра иза за­тво­ре­них вра­та.

На при­мер, ка­да је Пу­тин из­ја­вио: „На­ши ста­во­ви пре­ма од­ре­ђе­ним пи­та­њи­ма, укљу­чу­ју­ћи ме­ђу­на­род­не од­но­се, не мо­ра­ју ну­жно да се по­кла­па­ју”, пре­во­ди­лац је уме­сто да пре­ци­зно пре­ве­де ње­го­ве ре­чи, ре­као: „На­ша са­рад­ња на ме­ђу­на­род­ном ни­воу је та­ко­ђе до­бра.”

Слич­но то­ме, Пу­ти­но­во спо­ми­ња­ње па­да би­ла­те­рал­не тр­го­ви­не од 23 од­сто, по­ве­за­ног са спољ­ним санк­ци­ја­ма, за­ме­ње­но је уоп­ште­ном кон­ста­та­ци­јом да „ни про­шла го­ди­на ни­је би­ла та­ко ла­ка за Ру­си­ју”.

На ли­сти гре­ша­ка ко­ју је „Те­лекс” об­ја­вио, на­ве­де­ни су и ова­кви пре­во­ди Пу­ти­но­вих ре­чи:

„Дра­го ми је што мо­гу да при­ме­тим да су, упр­кос сло­же­но­сти тре­нут­не си­ту­а­ци­је, на­ши од­но­си очу­ва­ни и да се раз­ви­ја­ју.” „Ве­о­ма ми је дра­го да ис­так­нем да на­ши од­но­си на­ста­вља­ју да се раз­ви­ја­ју.”

„Обо­ји­ца смо све­сни да је у на­шој исто­ри­ји би­ло раз­ли­чи­тих пе­ри­о­да, али са­да­шњи од­но­си се за­сни­ва­ју на нај­бо­љим аспек­ти­ма тих пе­ри­о­да и на праг­ма­ти­зму у прак­тич­ном раз­во­ју би­ла­те­рал­них од­но­са.” „За­пра­во, они про­гре­сив­но на­пре­ду­ју, упр­кос те­шкој си­ту­а­ци­ји, и ми одр­жа­ва­мо при­ја­тељ­ске од­но­се и ве­зе.”

„По­зна­је­мо се ду­го...” пре­ра­сло је у – „Дра­го ми је што сте нас по­се­ти­ли.”

„Знам да у свом ра­ду пре све­га има­те на уму ин­те­ре­се Ма­ђар­ске и ма­ђар­ског на­ро­да” у „На­дам се да ће­мо са­да раз­го­ва­ра­ти о да­љим мо­гућ­но­сти­ма са­рад­ње и кре­ну­ти на­пред са њи­ма”.

 „Из­ме­ђу нас по­сто­ји ат­мос­фе­ра ко­ја нам омо­гу­ћа­ва да отво­ре­но раз­го­ва­ра­мо о би­ло ком про­бле­му” у „Ов­де са­ра­ђу­је­мо и на­ста­вља­мо да раз­ви­ја­мо са­рад­њу и ра­ди­мо у свим сек­то­ри­ма”.

„То нам омо­гу­ћа­ва не са­мо да раз­го­ва­ра­мо већ и да про­на­ђе­мо ре­ше­ња за све про­бле­ме” по­ста­ло је: „Не са­мо да раз­го­ва­ра­мо, већ за­пра­во и де­лу­је­мо у скла­ду са оним што обе­ћа­мо.”

„По­сто­је пи­та­ња и про­бле­ми о ко­ји­ма тре­ба да раз­го­ва­ра­мо” пре­ве­де­но је као „И та­ко мо­же­мо да­ље да раз­ви­ја­мо на­шу еко­но­ми­ју”.

„Те­лекс” при­ме­ћу­је да су зна­чај­ни де­ло­ви Пу­ти­но­вог из­ла­га­ња „пре­у­сме­ре­ни ка по­вољ­ни­јем окви­ру”, пре све­га та­ко што је пре­во­ди­лац убла­жа­вао раз­ли­ке у ста­во­ви­ма пре­ма ме­ђу­на­род­ним пи­та­њи­ма или иг­но­ри­сао кри­тич­ке про­це­не еко­ном­ских трен­до­ва.

Та­маш Мен­цер, ви­со­ки функ­ци­о­нер вла­да­ју­ћег Фи­де­са, упи­тан да про­ко­мен­та­ри­ше ин­ци­дент, ре­као је да „пре­во­ди­лац ни­је имао баш нај­бо­љи дан” и да „ве­ро­ват­но ни­је до­бро чуо шта је ре­као Пу­тин”. До­дао је да је реч о јед­ном од нај­бо­љих пре­во­ди­ла­ца у Ма­ђар­ској, што по­сма­тра­чи оце­њу­ју као по­сред­но да­ва­ње до зна­ња да ин­ци­дент тре­ба по­сма­тра­ти као гре­шку по­је­дин­ца, а не као си­стем­ски про­блем у ди­пло­мат­ској про­це­ду­ри.

Пре­ма оце­на­ма ана­ли­ти­ча­ра, увод­не ре­чи до­ма­ћи­на и го­ста на отво­ре­ном де­лу са­ста­на­ка је­су углав­ном уоп­ште­не и про­то­ко­лар­не при­ро­де, али по­ма­жу у ус­по­ста­вља­њу од­ре­ђе­ног „то­на” за да­љи ток пре­го­во­ра. Сто­га упо­зо­ра­ва­ју да је по­вр­шно или не­тач­но ту­ма­че­ње мо­гло да оме­те спо­соб­ност ма­ђар­ске де­ле­га­ци­је да од­го­во­ри на ни­јан­се у Пу­ти­но­вом по­зи­ци­о­ни­ра­њу.

Овај ин­ци­дент је у ма­ђар­ској јав­но­сти по­кре­нуо пи­та­ња о по­ступ­ку из­бо­ра пре­во­ди­ла­ца за ме­ђу­на­род­не са­стан­ке на ко­ји­ма уче­ству­ју нај­ви­ши др­жав­ни ру­ко­во­ди­о­ци. „Те­лекс” је из­ве­стио да је кон­так­ти­рао Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва и тр­го­ви­не, ка­би­нет пре­ми­је­ра и вла­дин ин­фор­ма­тив­ни цен­тар ка­ко би са­знао ви­ше по­је­ди­но­сти о то­ме, али да од­го­вор на по­ста­вље­но пи­та­ње ни­је сти­гао.

Пор­тал на­во­ди да се гре­шке пре­во­ди­ла­ца обич­но не ис­пи­ту­ју та­ко па­жљи­во, јер се ве­ћи­на ди­пло­мат­ских раз­го­во­ра од­ви­ја иза за­тво­ре­них вра­та, за раз­ли­ку од де­ла са­стан­ка у Мо­скви, ко­ји је пре­но­шен ужи­во на про­гра­му Ма­ђар­ске др­жав­не те­ле­ви­зи­је. Ор­бан је ка­сни­је го­во­рио уз по­моћ ру­ског пре­во­ди­о­ца ко­ји је пре­ци­зно и без про­пу­ста пре­вео ње­го­ве ре­чи на је­зик до­ма­ћи­на.