Роми у Риму: непожељни и малтретирани

Од нашег специјалног извештача

Рим, 16. јануара – На хладном мермеру степеница цркве Санта Марија дел Пополо повијена клечи забрађена жена неодређених година. Челом додирује под, руке су јој положене и склопљене у молитву, али не Богу, већ – људима. „Уделите, добра госпођо. Помозите, племенити господине, нека вас прате срећа и здравље!”, обраћа се пролазницима на једном од највећих и најлепших тргова Рима, Пјаци дел Пополо.

Али нико не застаје да допуни њено чанче са ситнином. Ромкиња која проси сувише је чест призор на улицама Вечног града, а ту је и све већа конкуренција остарелих бескућника (неки су живописно одевени, са картонском круном или венчићем на глави, други воде пса са окаченом поруком око врата: „Гладни смо, а немамо новца“). За исти новчић конкуришу и небројени улични забављачи – „живе статуе”, жонглери, свирачи, репери – као и тамнопути продавци ружа и косооки мајстори калиграфије, који ће вам за један евро исписати име кинеским идеограмом.

Италија је пуна разних врста просјака, џепароша и ситних лопова, али јавност само Роме види као трајне носиоце овог нечасног занимања и криви их за пораст криминала у земљи, па се у складу са таквим предрасудама према њима и односи. Улични протест који је на Пјаци Венеција, испред велелепног споменика ујединитељу Италије („олтара отаџбине“), пре неки дан против њих организовало једно од локалних удружења грађана, само је кап у мору сличних догађања, и то оних мирнијих.

Нажалост, од маја прошле године, односно после избора нове италијанске владе премијера Силвија Берлусконија, све су учесталији и насилни сукоби, а полиција као да је добила „одрешене руке” да малтретира Роме, вређа их и прети им хапшењем, изгнанством и рушењем њихових импровизованих домова у камповима на југу земље, истиче се и у најновијем извештају Европског центра за права Рома (ЕРРЦ). Дискриминација Рома није овде новост, каже се у документу, али је сад од изолованих случајева прерасла у део италијанске свакодневице.

Процењује се да у Италији живи више од 150.000 Рома, од којих су половина италијански држављани, четвртина грађани других земаља чланица Европске уније, пре свега Румуније, а око 40.000 стигло је са подручја бивше Југославије, после њеног распада и ратова. Већина живи у званичним или незваничним камповима на југу Апенинског полуострва, подигнутих у околини Рима (где је највећи „Казилино 900“), Напуља и Фиренце, на Сицилији, али и код Милана и Торина. Међу њима је доста оних који су овде доспели илегално. За такав преступ (као и за просјачење) Берлускони је, упркос упозорењима Европске комисије, предвидео казну затвора до три године и аутоматски прогон из земље, чак и за грађане других држава ЕУ. Уведене су и неке друге мере, очигледно усмерене пре свега према Ромима, као што је узимање отисака прстију, провера прихода и утврђивање услова под којима могу остати у Италији уколико нису њени држављани. И пре тога су, додуше, власти биле много строже према Ромима без одговарајућих „папира” него према другим илегалним имигрантима.

Међународне организације за заштиту људских права већ су затражиле од италијанске владе да повуче све законске акте којима се дискриминишу Роми, а од Националне канцеларије за борбу против расне дискриминације (УНАР) да отворено осуди све нападе на Роме и покрене кампању за промену ставова италијанске јавности. Ово је, међутим, тешко извести. Лидер италијанске деснице Ђорђо Бетио (Лига за север) чак је затражио да за сваког имигранта који учини преступ против неког Италијана треба да буде протерано десет имиграната, као у време нацизма. Италијанска левица је покушала да се овоме супротстави, али њени предлози нису нарочито одмакли јер је и Италију захватила економска криза.

Градске власти Рима су најавиле да ће Роме из постојећих „нехигијенских” кампова изместити у нови, изван такозваног кружног прстена. Направљен је и прототип таквог насеља у Кастел Роману, неких тридесетак километара од центра Рима, са око 800 становника (у које се убраја и група ратних избеглица из БиХ). Они, међутим, тврде да су ту услови још гори.

У неким ромским камповима у околини Рима већином живе италијански држављани, али ни према њима њихови суграђани, па ни власти, нису показали већу благонаклоност. Недавно је отерано 45 породица из кампова у Боарију, Сакса Рубри (где је, иначе, седиште, са неколико огромних студија, Италијанске радио-телевизије) и Тор Вергати (овај простор је враћен истоименом оближњем универзитету).

Полиција им је саопштила да, нажалост, тамо више за њих нема места, а где има – не знају.

Александра Мијалковић