СПЦ данас слави Ваведење Пресвете Богородице

Српска православна црква данас прославља Ваведење Пресвете Богородице. Свечари овај празник, уписан у црквени календар црвеним словом, узимају за крсну славу. Слава је српског манастира Хиландара на Светој Гори, а Манастир Брадача, Манастир Свете Богородице Сићево, Манастир Каленић и Манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду су му посвећени. Један је од пет великих Богородичиних празника и означава улазак (увођење) Пресвете Богородице у храм.

Пресвета Марија је као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља Јоакима и Ане да ће, ако добију пород, дете предати Богу у храм, доведена из Назарета у Јерусалим. На самом улазу дочекао ју је отац Јована Претече, првосвештеник Захарије. Испред ње су ишле девице са упаљеним свећама. Пресвета Дева ходала је свечано одевена и украшена између мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи.

Испред храма је било 15 степеника. Родитељи су дигли Деву на први степеник, а онда се она сама попела до врха. На уласку у храм, првосвештеник Захарије увео ју је у Светињу над Светињама, најсветије место храма иза друге завесе, где улазе само архијереји, и то само једном годишње, на дан празника Очишћења. Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Света Дева, Марија, остала је у храму, где је боравила девет година.

Док су били живи, родитељи су је стално посећивали, нарочито блажена Ана. Након што су умрли, Деву Марију су са 12 година предали Јосифу, њеном сроднику у Назарету, да под видом обручнице живи у девствености и тако да и своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Девица Марија била је прва доживотно завештана девојка и после ње уследило је хиљаде девственица и девственика.