Кина се опрашта од Путина

Премијер Вен Ђијабао боравио је у Москви да би се срео са новим руским премијером Виктором Зупковом и да би затворио изложбу "Година Кине у Русији", али је његова посета заправо симболизовала кинески опроштај од председника Путина који ће се, као што је познато, ускоро, по истеку свог другог председничког мандата, повући са положаја шефа државе. Кинеска штампа пише да је ово био "вероватно последњи разговор" који је председник Путин водио са једним кинеским државником. Отуда је посета имала необичне, по нечему чак историјске, одлике.
Први пут откад постоје, Кина и Русија, две земље у којима је ауторитарна владавина била традиција, унеле су на почетку овог века, готово истовремено, значајну новину у своју политичку праксу: да шефове држава више не уклањају с власти насилним путем, него да их нормално испраћају по истеку мандата, у складу са уставним одредбама и начелима демократије.

У Русији се први с власти, пре седам година, добровољно повукао Јељцин, а у марту идуће године то ће учинити Путин. У Кини се председник Ђијанг Цемин 2003. отишао са председничког положаја по истеку другог мандата, а Ху Ђинтао је најавио да ће то исто учинити 2012.

Како су за последњу деценију, а особито за последњих четири-пет година, односи између Кине и Русије досегли, по обостраним оценама, "највиши домет у историји", Кинези посебно признање за то одају председнику Путину. У току једне деценије од успостављања кинеско-руског "стратешког кооперативног партнерства" – која се у великој мери временски подудара са Путиновом владавином – Кина и Русија су, по оцени Пекинга, "постале пример у свету како велике нације могу да сарађују и да буду добри суседи".

Борба против "три зле силе"

Преневши Путину срдачне пријатељске поздраве од Ху Ђинтаоа – а председници две земље су се само у току ове године срели пет пута, у августу чак и на заједничким војним маневрима на Уралу – Вен је истакао да односи с Русијом имају највиши приоритет у кинеској спољној политици, да се стратешко партнерство темељи на пријатељству генерација и да је Кина увек спремна да са Русијом координира акције на међународном плану, како у заједничкој борби против "три зле силе" (тероризма, сепаратизма и екстремизма), тако и у напорима за очување мира и безбедности. Кина је такође увек спремна за "прагматичну економску сарадњу".

Иако није поменуо скори Путинов одлазак са председничког положаја, гост је, оваквим излагањем, заправо сачинио контекст за неизговорено учтиво питање: какву ће спољну политику, а посебно према Кини, водити Русија после смене у Кремљу?

Према писању кинеске штампе, "Путин је Вену пружио уверавања да се политика Русије према Кини неће мењати по његовом одласку са председничког положаја". "Кинеско-руско стратешко партнерство брзо се развијало на бази узајамног поверења и узајамног поштовања", рекао је председник Русије. Оно се брзо развијало зато што је засновано на узајамном поверењу и уважавању и што је саображено основним интересима обе земље и потреби за миром у свету. "Каква год да буде домаћа ситуација, Русија остаје привржена јачању кинеско-руске стратешке сарадње", истакао је он.

Путин је потом пројектовао дугорочне циљеве партнерства: даљи развој трговине и економске сарадње, посебно у области енергетике, и подстицање предузећа на узајамно инвестирање. Ако вредност трговине ове године буде 40 милијарди долара, као што се очекује, онда је реално да до 2020. досегне 80 милијарди.

То су била главна питања и у разговорима Вена и Зупкова, али и у дебати на економском форуму стручњака. Кина је ове године постала трећи по значају трговински партнер Русије, после Немачке и Холандије, а Русија је осма међу кинеским партнерима. Међутим, Русија је једина земља са којом Кина има трговински дефицит – због увоза енергената и наоружања.

Кинези су са задовољством примили Путинова уверавања да се политика Русије према Кини неће мењати, али су оставили утисак да можда донекле стрепе од привременог вакуума власти на руском политичком врху који би могао проузроковати застој у реализацији неких  договорених пројеката. 

Десет нових споразума

Зато су пожурили да закључе десетак нових економских споразума (у вредности од преко три милијарде долара), у шта је увршћена и изградња две нуклеарке на кинеској источној обали, да затраже детаље о постављању сибирског нафтовода и гасовода до Кине и да предложе план сарадње од 2009. до 2012. у областима као што су трговина, енергетика (нафта, гас, нове нуклеарке), наука и технологија, астронаутика, аеронаутика, транспорт, информатика, банкарство. Спремни су да у руску привреду инвестирају 12 милијарди долара до 2010. и поздрављају руске инвеститоре у Кини. Са искуством које имају у припремама за Олимпијаду 2008. у Пекингу, могу се наћи међу инвеститорима за припрему Зимске олимпијаде у Сочију 2014.

Први вицепремијер Дмитриј Медведев, иначе један од кандидата за будућег председника Русије, проценио је да ће гасовод од Сибира до Кине моћи да буде завршен "за неколико година". Нови детаљи о изградњи нафтовода из источног Сибира, који би снабдевао једним краком Кину, а другим Јапан, нису изнесени у јавност. Међутим, Кинези су добили уверавања да Руси остају сигурни снабдевачи, а Русија поуздан партнер Кине у јачању заједничке енергетске безбедности.