Вечни мир који је успоставио један Србин

Мирко Галасо*

У овој години када човечанство обележава 80 година од оснивања Организације Уједињених нација, једна необична монографија о заборављеном граду Тројицкосавску, на најдаљој тачки светосавља и православља према Далеком истоку, подстиче на размишљање да ли је и данас могуће применити методе превентивне дипломатије. И да ли је могуће кроз развој економске дипломатије и размене међу народима и државама сачувати и изградити одрживи мир, као што је то пошло за руком Србину, грофу Сави Владиславићу далеке 1727. године. Он је тада споразум „вечног мира” између два најмоћнија царства свог времена – кинеског и руског – оверио успостављањем Великог пута чаја на раскршћу цивилизација, повезујући Исток и Запад кроз слободну трговинску зону Тројицкосавска. Данас је то Кјахта у Републици Бурјатији, град који је био подигнут не ради освајања, већ ради мира.

Монографија „Гроф Сава Владиславић Рагузински – 300 година оснивања (1727–2027) Тројицкосавска (Кјахте), престоницe Пута чаја” кључни је корак ка обезбеђивању Унескове заштите за Велики пут чаја и за рестаурацију Манастира Свете Тројице, чија капела приказује Светог Саву. И док светски лидери изгледа споро схватају лекције историје, нове генерације су одлучиле да следе Савин пут, почевши од развоја мреже дипломатских клубова „за вечни мир”, а укључујући и београдску Математичку гимназију, гимназије у Смедереву и Сремским Карловцима и Четврту гимназију у Кјахти.

Овај град би ускоро, охрабрен митрополитом Уланом Удинским из Бурјатије и оцем Олегом Матвејевим, могао да се врати свом првобитном називу Тројицкосавск – Савино тројство.

„Грех је заборавити наше добротворе и небеске заштитнике”, рекао је отац Матвејев из Кјахте у Народној скупштини Србије пред Одбором за дијаспору и Србе у региону, на представљању монографије 21. октобра. Он је тада упутио апел: „Вратимо нашем граду његово богомдано име – Тројицкосавск.” И своју реч је одржао и добио подршку Епархије бурјатске, како и стоји у писму митрополита које је публиковано у монографији.

Ова монументална књига је дипломатско и културно ходочашће кроз три века – од Јадранског мора до Тихог океана, од јасеничке колевке до пекиншких врата – у спомен човека који је измирио царства, остајући веран идеалу Св. Саве Српског: мир кроз разумевање, снага кроз мудрост, част кроз веру. И прво је дело о грофу Сави након књиге коју је написао Јован Дучић 1942. у Пицбургу.

Ово капитално дело, осим биографских података о великом Србину, обухвата и историјат о граду Тројицкосавску и Великом путу чаја, а окупља угледне личности и водеће институције из великог броја држава: Републике Бурјатије, Италије, Шпаније, Белгије, Русије, Кине, Србије, Републике Српске (БиХ). Покровитељи монографије су Скупштина Србије, Одбор за дијаспору и Србе у региону, градови Москва, Кјахта (Тројицкосавск), општина Сремски Карловци, САНУ, Национални центар за историјско памћење при кабинету председника Руске Федерације (НЦИПРФ), Руска академија наука, Библиотека Бурјатије, Руски дом, Институт „Конфуције”.

На страницама монографије читаоци ће не само поново открити заборављеног дипломату већ и саму архитектуру мира. Сада, када се приближава 300. годишњица овог дипломатског ремек-дела, живот грофа Саве – врхунског дипломате наше цивилизације – најзад добија признање које заслужује: монументалну, четворојезичну монографију на кинеском, руском, енглеском и српском језику.

Добро је познато, мада се све ређе у то верује, да књиге могу да промене историју, чак и сада када се све чита углавном са интернета. Управо је то случај и са овом – она представља широкој јавности једно од најзначајнијих достигнућа неког Србина у историји. Било ми је задовољство сарађивати на изради овог дела као члан уредништва и сведочити окупљању академика, званичника и заинтересованих страна из разних земаља.

Како је открила др Елена Петровна Малишева, директорка НЦИПРФ-а, иницијатива председника Путина из 2022. године покренула је напоре да се прослави 300. годишњица града који је капија светски познатог Пута чаја. Његова интерконтинентална веза, према речима Ли Хаибаоа (саветника Министарства науке НР Кине), заслужује уврштавање на Унескову листу. То је и зато што је, како је нагласила др Ксјаолеј Ђин, ванредни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, његов значај био у потпуности упоредив са Путем свиле. Ово богато илустровано дело од преко 750 страница више је од књиге – то је мост између векова. У његовим корицама налази се право благо слика: 24 споменика, 95 архивских извора, 155 портрета, 17 репродукција докумената, 51 фотографија, 25 илустрација, 79 архитектонских објеката и 30 артефаката, сакупљених из Москве, Венеције, Пекинга, са Свете Горе, из Републике Бурјатије – од којих се многи први пут објављују.

Посебно поглавље у књизи односи се на легат грофа Саве у историји светске дипломатије. Амбасадор др Љиљана Никшић, витез Реда змаја српске дипломатије, дала је свој допринос указавши на симболички значај јединог града на свету који је носио име Светог Саве Српског и дела грофа Саве оценила као врхунац и претечу „превентивне дипломатије” Дага Хамершелда, генералног секретара УН, кроз развој економске дипломатије и формирање највећег трговинског пута у историји наше цивилизације од 13.000 километара који је био гарант „одрживог мира”.

Члан Одељења за историјске науке САНУ Славенко Терзић и др Малишева су у својим прилозима за монографију оценили да постоји дуг настао заборавом Владиславићеве фигуре како у српском, руском, италијанском и турском друштву, тако и уопште у светској историографији.

Али историја оснивања Тројицкосавска – „универзалног града”, идеала и споменика „вечног мира”, суштинска је за разумевање града као „духовне парадигме”, према тексту лектора и сараднице Катедре за славистику Универзитета у Генту Слободанке Моравчевић, оснивача интернет платформе и друштвеног пројекта града www.troitskosavsk.today. И шпански истраживач студија мира Карлоса Вазкеза у закључним разматрањима истиче симболички набој Тројицкосавска.

У том смислу, Међународни комитет за обележавање 300 година оснивања Тројицкосавска прихватио је идејно решење логотипа „Troitskosavsk Today / 300 година касније”, инспирисано студеничким крстом династије Немањић.

Живот грофа Саве Владиславића чита се као огледало ране модерне Евроазије.

Нажалост, о дипломатском легату грофа Саве – конкордату са папом Клементом Једанаестим, миру у Пруту са султаном Ахмедом Трећим и Споразуму мира са кинеским царем Јунг Џенгом – у свету се мало зна.

*Историчар из Италије, почасни председник Дипломатског клуба „Гроф Сава и Вивалди”, члан уређивачког одбора монографије о грофу Сави Владиславићу