Доделили признање али не и стипендију

ОСВРТ
Суботица – Да понекада, када се у нечији живот умешају политика,националност, национални савети, критертијуми, администрација, могу да разочарају показао је случај студенткиње на Високој струковној техничкој школи у Суботици, смер електроника са телекомуникацијама. О Андреи Кути, ових дана се нашироко прича у Суботици, а локалне суботичке новине посветиле су јој у свом последњем броју чак целу страну.

Одмах после Нове године, Андреа Кути, добила је писмо, у коме је из управе града обавештавају да није добила општинску ступендију од 6000 динара. Један од чланова комисије која је одлучивала о додели стотинак стипендија најбољим ученицима и студентима, нашироко је објаснио да је Комисија стриктно поштовала критеријуме, а Андреа је изгубила један број бодова зато што електроника коју она студира није у првој групи, којој се додељује највише бодова.

Не би то било ништа чудно да Андреа само два-три месеца пре одлуке о додели стипендија није добила и престижну награду „Про урбе”, а додељена јој је за пројекат о заштити човекове околине, и тако се сврстала у оне угледне Суботичане који ће у свом граду постати „бесмртни”. Андреа је била одличан ученик и у средњој школи, добила је две значајне награде Акедемије наука у Будимпешти, од којих прву за рад о обновљеним батеријама и једну трећу за заједнички рад са својим другом Акош Одријем о Теслиним проналасцима, а добила је и другу награду у Бањи Ковиљачи, такође на тему о Николи Тесли. У часопису за електронику и комуникације који излази у Нишу, пре одлуке о стипендијама, објављен је њен рад под називом „Мој интелигентни пуњач”, а одмах после тога из Љубљане је стигло писмо и од ње затражена сагласност да се овај рад преведе на словеначки језик и објави.

Све то није било довољно да се прескоче административне баријере, правилници и друго, који се иначе крше свакодневно. Тих шест хиљада динара, које је Андреа с правом очекивала, помогло би јој у школовању пошто живи у четворочланој породици која се издржава од плате свога оца.

Новац за стипендије обезбеђује град, а на то коме ће се доделити стипендија великог утицаја имају мађарски, буњевачки и хрватски национални савет, али и Национална служба за запошљавање. На списку за доделу стипендија није било производних занимања, а најбројнији су били они са друштвеним наукама. Затим све то потврђује Скупштина града,чији су одборници само потврдили оно што су урадили Комисија и национални савети мањина, а кандидати немају право жалбе.

Андреин рад ће свакако бити помно праћен од оних који „лове” таленте, младе, паметне, а суботичкој администрацији, саветима и политичарима ће преостати да, кроз коју годину, говоре како је и њихова суграђанка, негде у белом свету, постала познат и признат научник. Ништа ново у Србији.

З. Зејнели