Трошковник за размишљање

БЕЛЕШКА
Ниш – Ових јануарских дана део свог зимског распуста провео је у Нишу и двадесетдвогодишњи Вук Јанковић, младић који већ другу годину живи у Италији, где студира. Воли, испричао нам је, да дође у Ниш, где је рођен и где је одрастао и школовао се, да проведе мало времена са породицом, са друговима и пријатељима. Добро се, каже, снашао у Италији где студије „иду“ одлично.

Вук нам је испричао и зашто се одлучио за студије у иностранству и како га је пут одвео у Милано, где на тамошњем Универзитету Брера студира дизајн ентеријера.

У Нишу сам завршио графички дизајн у средњој уметничкој школи и одлучио сам да наставим школовање. У Београду сам положио пријемни испит на Факултету за дизајн и уписао студије. На овом београдском факултету требало је да платим школарину од 3.700 евра, а поред тога морао бих сам да сносим и све остале трошкове – за стан, превоз, храну... Како сам у међувремену и у Милану, где сам се такође пријавио, положио пријемни испит, сео сам и прерачунао се.

Испоставило се, прича Вук Јанковић, да је много јефтиније да се усавршава у Италији, него у Србији.

– Годишња школарина у Милану је 1.800 евра, стан плаћам 200, а исхрану у студентском ресторану 150 евра месечно. Уједно добио сам и месечну карту за превоз метроом која за студенте кошта само десет евра. Од предвиђене суме за школарину летос сам одмах платио половину, а други део се плаћа између два семестра. Велико изненађење доживео сам када су ме одмах пошто је почела школска година позвали са факултета и саопштили ми да имам право на универзитетску стипендију. Конкурисао сам, наравно. Само после седам дана јављено ми је да сам добио стипендију од 4.400 евра годишње, односно око 370 евра месечно. Тим новцем практично покривам трошкове стана, исхране и превоза.

Још веће изненађење доживео је овај млади Нишлија на крају прошле године.

– Пред Божић опет су ме позвали са факултета и затражили да им приложим „социјалну карту“ из Србије. Позвао сам породицу, брзо добио сва судски оверена документа и однео их у секретаријат факултета. Искрен да будем, ни у сну се нисам надао да ће ми на основу материјалног стања моје породице у Србији друга половина износа за школарину скоро у целости бити опроштена. Само два дана пошто сам доставио документацију добијену из Ниша, речено ми је да уместо преосталих 1.000, треба да доплатим само још 90 евра за школарину...

Овај млади Нишлија испричао нам је како су у Италији велике могућности да се додатно заради. Већина студената преко студентске организације ангажована је у слободно време на цртању и дизајнирању за познатог наручиоца, за шта им се добро плаћа, раде у „кетеринг“ службама и опслужују ресторане и пицерије...

Да ли је свему овоме потребан било какав коментар?

Тома Тодоровић