Треба нам још новца од ММФ-а

Да Србија од Међународног монетарног фонда (ММФ) није добила финансијску инјекцију од 402,5 милиона евра, уследило би болно прилагођавање, јер би недостатак средстава претио да земљу уведе у економски слом, сагласна је стручна економска јавност. Јер, према неким прорачунима, нашој земљи је потребно чак 12 милијарди долара да преживи 2009. годину, што значи да у ситуацији када више не можемо да рачунамо на приватизационе приходе, држава мора месечно да обезбеди милијарду долара, објашњавају економисти. Сума од две милијарде је највише што Србија може да затражи од ММФ-а, што значи да није искључено додатно „проширење аранжмана”, као и накнадно задуживање код других међународних финансијских институција.

Економисти су јуче истакли да у овом случају никако није реч о додатном задуживању земље, као што тврди опозиција, већ, напротив, покушају да се у овој години задржи исти ниво дуговања из 2008. године. Према речима Мирослава Здравковића, сарадника билтена „Макроекономске анализе и трендови”, у недостатку приватног капитала, држава ће покушати да „покрпи рупе” оваквим позајмицама, које иначе спадају у најповољније, јер су камате ниске.

– Имали смо избор између прилагођавања и финансирања. Прилагођавање би било много болно, јер без прилива средстава, пао би и увоз и извоз, то би извршило притисак на курс и земљи би претио економски слом. Овако, друга варијанта нам омогућава да годину преживимо на нивоу на коме се сада налазимо – објашњава Здравковић.

Србији је, кажу наши саговорници, неопходно ново успостављање економске равнотеже због преливања глобалне финансијске кризе на домаће тржиште. Услов за одобравање „стендбај” аранжмана био је да Влада и Народна банка Србије потпишу споразуме којим ће се утврдити одговорност за контролу цена и стабилност финансијског сектора у Србији. Програмом је, иначе, предвиђена рестриктивна фискална политика, па минус у буџету ове године не може бити већи од 1,75 одсто бруто домаћег производа. Мере обухватају и контролу инфлације и наставак структурних реформи за јачање привредног раста и извоза. Ограничавање раста пензија и зарада у јавном сектору и рационализација потрошње помоћи ће да се обезбеди новац за повећање инвестиција у инфраструктуру. Предвиђено је и јачање оквира циљане инфлације уз задржавање „пливајућег” курса домаће валуте као и коришћење акумулираних резерви финансијског сектора за бољу спремност на изазове светске кризе.

Према макроекономском оквиру, очекује се да ће Србију погодити пад прилива страног капитала и домаћих кредита, што ће смањити домаћу тражњу и инфлацију, али и спољни дефицит. Влада Србије је планирала да раст БДП-а у 2009. години буде 3,5 одсто, уз убрзање раста у 2010. години, док је планирана инфлација за ову годину око осам одсто.

Према речима Јурија Бајеца, саветника премијера Мирка Цветковића, новац ће помоћи држави да сачува девизну ликвидност, али 402,5 милиона евра није довољно.

– Аранжман је потврда домаће економске политике, али и доказ да смо испунили услове које је ММФ поставио. Истовремено, то нам олакшава могућност да тражимо додатна средства од међународних финансијских институција, јер ће ова година бити прилично проблематична са становишта прилива страних директних инвестиција – објашњава наш саговорник.

А. Николић