Попуштање

И договор Бориса Тадића, председника Републике, и Војислава Коштунице, премијера, око рока одржавања председничких избора, обновио је старе расправе о резултату њиховог политичког дуела. Разлог за то нађен је ставу да ће датум избора зависити од угрожености територијалног интегритета и суверенитета Србије. Процена угрожености биће могућа нова тачка спорења Тадића и Коштунице.

Зато се у медије вратила прича да је Тадић исувише попустљив и да нема своју политику, односно да је толерантан и реалан политичар који до својих циљева долази постепено, а не пречицом.

Тезу о Тадићевој попустљивости најрадикалније заступа ЛДП. Иван Андрић, члан Председништва ЛДП-а, набраја: "Тадић је прво звао Србе да изађу на изборе на Косову, а сада их с Коштуницом саветује да не излазе. Председник ДС-а је послушао Коштуницу и око чишћења своје странке, па сада ЛДП има више чланова председништва из времена Зорана Ђинђића него ДС. Одустали су од својих предлога за нови Устав, као и од обећања да се после доношења Устава распишу општи избори. Нису узели ни БИА и најзад су одустали од премијерског места иако су кандидовали Божидара Ђелића". Закључак Андрић је: "Изгледа Коштуница лако управља Тадићем".

Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС-а, не мисли као Андрић. Професор је свестан да у договору о изборима постоји недефинисаност, али да насупрот томе стоји стварање већих проблема: рушење владе и бојкот избора. Зато он предлаже: "Треба прецизирати да ниједан догађај не сме да спречи изборе. Истовремено треба да радимо и на придруживању Европи, хватању хашких бегунаца и на очувању интегритета територије. Лоше је психолошки рећи да је питање Косова питање живота и смрти".

Јово Бакић, социолог, који мисли да је ДС понекад непотребно попуштао ДСС-у, сматра да је баш у случају председничких избора морао да попусти: "Јер када би било бојкота, избори губе легитимитет иако су легални. Ако би их бојкотовали ДСС и СРС то би онда било равно катастрофи".

Одговарајући на тврдње Андрића, Мићуновић каже: "Устав се усваја двотрећинском већином. Демократска странка је имала свој предлог, требало је да га одштампамо и да се не утопи у усвојени акт". Разлог за приближавање ставова ДС-а и ДСС-а око Косова Мићуновић налази у немогућности да се ефикасно супротстави "националистичкој и популистичкој пропаганди, јер је она ирационална и делује на масе, а тешко је супротставити јој се аргументима".

Мићуновић сматра да је место шефа БИА постало мање важно од када је на челу Националног савета за безбедност Борис Тадић. Иако је жестоко нападао "феудализацију" јавних предузећа, Мићуновић сада каже: "Али, затекли смо такво стање и прихватили га".

Социолог Бакић мисли да је баш на примеру "феудализације" јавних предузећа и усвајању Устава ДС попустила толико да је "потпуно одступила од начела своје политике". Иако му је потпуно јасно да ЛДП добија гласове због попустљивости ДС-а, Бакић каже: "Добро је што нису дозволили да се образује фракција, јер Чедомир Јовановић има много негативних гласова. У корист странке је да почисти своје редове".

Објашњавајући став о попустљивости ДС-а, Бакић каже да странка није нашла баланс између компромисног става, који је у политици пожељан, и прага који не сме да пређе. "Место премијера је био тај праг."

Андрић разлоге политике ДС-а налази у једноставном разлогу: "Тадић хоће да остане председник Републике и то је Коштуници јасно".

Сложеније је објашњење Мићуновића: "Демократска странка жели да утиче на реформе и да буде у ситуацији да доноси одлуке јер је дуго била у опозицији и имала јалову популарност. Странка је хтела да мења друштво да би га реформисала. Нисмо имали већину и морали смо имати савезнике, морали смо ићи у коалицију а у њој постоје идеолошке и политичке разлике које повремено избијају на видело. Али, шта је алтернатива – нови избори у још конфузнијој ситуацији, који не би битно променили однос снага или коалиција СРС-а и ДС-а. Суочени с том солуцијом морали смо да чинимо одређене уступке".

Јово Бакић, социолог, каже да Тадић јесте више попуштао Коштуници, али он разлоге види у страху од радикала који би могли да заузму место демократа, али и у освајању полуга моћи. "Демократска странка има своје људе у 15 јавних предузећа па се и због тога попушта – да би се подмирили ловци на положаје".

Ако има попуштања има и разлика: ДС је за НАТО и ЕУ, ДСС је против НАТО-а, али и ЕУ, "ако нам узму Космет".