Стварност и Статут Црвене звезде

Овај чланак неће се бавити протеклом годишњом Скупштином ФК Црвена звезда и њеним исходом. Била је сувише чемерна и као таква одлази неславно у клупску историју. Моја намера је овом приликом другачија. Као један од оснивача клуба, приликом фузије два спортска друштва „Црвене звезде” и „Студента”, као вишегодишњи члан Управног одбора и тренутно дугогодишњи члан клупског савета и творац прве поставке музеја, указао бих на неке недоумице, недоречености и погрешну примену неких чланова Статута – основног правног клупског акта за унутрашњи хармонични живот.

Садашњи Статут је усвојен још док је Џајић био председник. Примењиван је и за време владавине Драгана Стојковића и Топлице Спасојевића, а није мењан на Скупштини, којом је председавао в. д. председника Управног одбора Ден Тана. На жалост, до њега чланови клуба нису могли да дођу, ни поред обећања да ће бити уручен сваком члану.

Већ прво прелиставање Статута, до ког сам дошао на други начин, донело ми је непријатно изненађење. Навешћу само неколико примера подстакнут понашањем водећих чланова клуба пре заказивања Скупштине 13. новембра.

Рецимо, члан 18. је један од најважнијих, али и најмање поштован. У њему изричито пише да Скупштина доноси Статут, утврђује спортску и пословну политику клуба, бира и разрешава председника, чланове Управног одбора, председника и чланове Надзорног одбора, утврђује кодекс навијања! Дакле, подвлачим, Скупштина „бира и разрешава чланове Управног одбора”, а не, као у актуелној Звездиној ситуацији в. д. председника. Тај капитални члан није поштован ни пре, ни после Скупштине! Са становишта права, рекли бисмо није легитиман.  А у пракси се иде и даље, па потпредседник (Југовић), који је више у иностранству него у клубу, најављује како ће он предложити председнику кога да изабере за другог, а можда и трећег потпредседника, који би био његова „веза” са клубом док је у иностранству. Невероватно.

Обавезе Управног одбора су врло добро и прецизно формулисане. Додирују бројне активности клуба, општи унутрашњи живот.

Предвиђен је и низ комисија. На жалост неке постоје само на папиру. Примера ради комисија Радне заједнице. Она би требало да одлучује о кандидатима за председника клуба. Уместо ње, без основе у Статуту, в. д. председника је формирао ад хок „радну групу” да одради тај посао.

У Статуту неколико чланова посвећено је „Сабору”, једном од најважнијих, најзанимљивијих, али и најспорнијих клупских органа. Тако у члану 14 пише да је то „општи облик окупљања чланства” и тело које „бира и разрешава чланове Скупштине”, а у члану 15 „сабор клуба сазива и њиме председава председник клуба”. У њему су заступљени органи клуба, фудбалери, остали запослени и клубови навијача!

Каква смеша свега и свачега. Броји 76 чланова, а не знају се пропорције. Колико чланова „клубова, органа, запослених”? „Навијачи” су посебна енигма.

Скупштини је присуствовало једва нешто више од половине чланова (38). Кворум је ипак обезбеђен и за председника изабран је једини кандидат.

Сабор је, дакле, један од најважнијих клупских органа, а његови чланови најодговорнији. Међутим, најмање је разрађен. Рецимо, чланове овог органа чине и „представници клубова навијача”. Пословник о њиховом раду не постоји. Не зна се колико чланова припада појединој групи. Питање је да ли је нужан „Сабор” кад постоји Скупштина, коју чине чланови клуба (пропорционално).

Како је то изгледало на Скупштини? Није примећено да је иједан од њих дискутовао, али њихови гласови су одлучили.

Овај важни клупски орган бира се из редова „пунолетних чланова клуба”, а не навијача. Члан је потпуно неразрађен. Откуда „навијачи” и који? Ако се суди по томе колико је њих дошло на Скупштину (38 од 76) и колико је гласало тешко би се могло рећи да је све било у реду.

У члану 8 пише да „свако лице” може бити члан клуба, без обзира на страначку припадност, политичко или друго уверење. Није онда јасно зашто је, унапред, другом кандидату (Бингулцу) то била сметња да се кандидује за председника клуба. Друго је питање шта мислимо о тој кандидатури, али имао је права да понуди своје услуге и умеће као бивши играч, а Скупштина би одлучила о његовој кандидатури.

Сваки члан клуба дужан је да „плаћа чланарину” (члан 10). Та обавеза, колико ми је познато, никада није примењена. Даље се прецизира и да се сваки члан уздржава од сваке политичке активности у клубу, али не и ван њега. Било би прикладније да је то записано у члану 8.

Члан 19 предвиђа „звање заслужног члана”. Стицање овог признања утврђује се општим актом клуба. Стручна служба га још није донела. Не знам како сам онда то звање добио?

Члан 13 предвиђа формирање секције ветерана, а о клупском савету нема ни речи, иако су раније председништва бар једном годишње консултовала Савет о политици клуба. То је било логично, јер су у Савету били и бивши председници и чланови Управног и Надзорног одбора. Та пракса консултовања Савета престала је после Џајићеве оставке.

Статут није свето писмо, али мора да се поштује. Повремено, нужне су и неке промене у складу са општим смерницама друштва, пре свега спортским. Колико се могло сазнати руководство ће ангажовати два правника да „претресу” Статут, отклоне све недоумице и ускладе га са друштвеним кретањима. А, њих има доста.  

Већ у „преамбули” је грешка! Пише да је „фудбалски клуб Црвена звезда основан 4. марта 1945. године”, а стварно настао је тек после фузије спортских друштава Црвене звезде и Студента 1953. године. Познато је јавности да је прослава 50-годишњице клуба обављена прошле, 2008. године! „Клуб” је удружен у спортско друштво Црвена звезда (члан 8). Празник клуба (а не друштва) је 4. март (члан 4).

У члану 8 поред осталог, јасно пише да члан клуба може бити свако лице без обзира на страначку припадност, политичко и друго уверење, али у члану 10 да се „у клубу уздржава од сваке политичке активности”. Било би логичније да се овај члан споји са чланом 8.

Члан 12 предвиђа „звање заслужног члана”. Да ли постоји такав акт и опис тог звања?

У Статуту се предвиђа (члан 13) и организовање „клубова навијача”, али не и шта садржи „кодекс навијача”. Да ли уопште постоји?

У члану 16 предвиђа се да „чланство у клубу престаје неплаћањем чланарине”. Колико се тај члан поштује? Колика је чланарина? С обзиром на број чланова клуба не би то био мали годишњи приход.

Могло би се још понешто сугерисати, али оставимо правницима да обаве на узоран начин обаве ревизију Статута. Времена нема много. Нова Скупштина предвиђена је за 14. фебруар...

В. Митровић