Сарајево спречило отварање Српске ка Европи

Бањалука – Све је било спремно за свечано отварање граничног прелаза код Градишке. Требало је да то буде завршни корак дводеценијског пројекта повезивања северног дела Републике Српске, пре свега Бањалуке, Добоја и Градишке, са ауто-путем Београд–Загреб и европском путном мрежом. Протокол је био договорен, а највиши званичници БиХ и Хрватске планирали су присуство отварању тог прелаза и пратећег пута 11. децембра.    

Међутим, како сада ствари стоје, од тога неће бити ништа, иако представници РС најављују нове покушаје. Наиме, члан Управног одбора Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, именован из Федерације БиХ, то јест од Владе ФБиХ, није подржао измене техничког правилника које би омогућиле распоређивање цариника и пуштање прелаза у рад најфреквентнијег прелаза у БиХ. Све до сада се сматрало да је то рутинска процедура.   

Отварање прелаза заокружило би процес којем је Република Српска посвећена готово двадесет година. Путници који ауто-путем Бањалука–Градишка или правцем Добој–Градишка путују ка ЕУ или Србији (преко Хрватске) данас користе стари и нефункционални прелаз у центру Градишке. То подразумева силазак с ауто-пута, 30-ак километара вожње магистралом и чекање на застарелом прелазу са по једном траком, уз додатне застоје због нових европских система контроле. Годинама се чекало на изградњу моста на Сави, јер је Хрватска одуговлачила радове. Када је мост завршен, следило је чекање на хрватски брзи пут који га повезује с ауто-путем Београд–Загреб. Тек када је и то окончано, настао је проблем у Сарајеву. Федерални члан УО УИО БиХ сада блокира отварање новоизграђеног прелаза. 

Претпоставља се, ипак, да би стратешки значај прелаза могао натерати политичко руководство Федерације БиХ да промени приступ, али многи упозоравају да се у БиХ такве ствари често одуже. Прелаз је требало отворити уз привремену дозволу, јер БиХ и Хрватска тек треба да усагласе његову категоризацију и потпишу нови споразум о граничним прелазима. Хрватско Министарство финансија навело је да се до тада прелаз може уредити кроз поступак привременог решења.   

Путници су се надали да ће већ средином месеца новим мостом и приступним путем брже и знатно једноставније стизати до Београда и европских дестинација. Мост на Сави, вредан 19 милиона евра, финансирали су Хрватска и Република Српска. Радови су почели у октобру 2019, а завршени у јуну 2022. Први део брзог пута на хрватској страни, дуг четири километра и вредан око 40 милиона евра, такође је завршен и требало је да се за неколико дана истовремено обележи и окончање тих радова. Преостали део приступног брзог пута требало би да буде изграђен догодине, јавили су медији.     

Из УИО БиХ потврђено је да од отварања нема ништа, јер Управни одбор није постигао договор о распоређивању радника. Навели су да се каснило и зато што су чекали решење Министарства безбедности БиХ о врстама роба дозвољеним за промет преко новог прелаза. Зијад Крњић, члан УО УИО БиХ који је одбио измене правилника, изјавио је за „Независне” да је то учинио „из принципа”, због несазивања редовних седница УО. Наводи да је реч о измени правилника, а не расподели кадрова, те да ће подржати процедуру када се закаже редовна, а не електронска седница.

Председник Владе РС Саво Минић назвао је ситуацију скандалозном, оцењујући да прелаз не може бити отворен због бирократских „смицалица”. Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да „бошњачки кадар у заједничким институцијама поново блокира повезивање и развој”, те да Сарајево наставља да држи БиХ у економској и инфраструктурној изолацији. „Сећамо се колико су одлагали пуштање у рад моста ’Братољуб’ према Србији. О енергетским и инфраструктурним пројектима Србије и Републике Српске да не говоримо. Сада блокирају и боље повезивање са Хрватском и ЕУ”, поручила је Цвијановићева.