Sarajevo sprečilo otvaranje Srpske ka Evropi

Banjaluka – Sve je bilo spremno za svečano otvaranje graničnog prelaza kod Gradiške. Trebalo je da to bude završni korak dvodecenijskog projekta povezivanja severnog dela Republike Srpske, pre svega Banjaluke, Doboja i Gradiške, sa auto-putem Beograd–Zagreb i evropskom putnom mrežom. Protokol je bio dogovoren, a najviši zvaničnici BiH i Hrvatske planirali su prisustvo otvaranju tog prelaza i pratećeg puta 11. decembra.    

Međutim, kako sada stvari stoje, od toga neće biti ništa, iako predstavnici RS najavljuju nove pokušaje. Naime, član Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH, imenovan iz Federacije BiH, to jest od Vlade FBiH, nije podržao izmene tehničkog pravilnika koje bi omogućile raspoređivanje carinika i puštanje prelaza u rad najfrekventnijeg prelaza u BiH. Sve do sada se smatralo da je to rutinska procedura.   

Otvaranje prelaza zaokružilo bi proces kojem je Republika Srpska posvećena gotovo dvadeset godina. Putnici koji auto-putem Banjaluka–Gradiška ili pravcem Doboj–Gradiška putuju ka EU ili Srbiji (preko Hrvatske) danas koriste stari i nefunkcionalni prelaz u centru Gradiške. To podrazumeva silazak s auto-puta, 30-ak kilometara vožnje magistralom i čekanje na zastarelom prelazu sa po jednom trakom, uz dodatne zastoje zbog novih evropskih sistema kontrole. Godinama se čekalo na izgradnju mosta na Savi, jer je Hrvatska odugovlačila radove. Kada je most završen, sledilo je čekanje na hrvatski brzi put koji ga povezuje s auto-putem Beograd–Zagreb. Tek kada je i to okončano, nastao je problem u Sarajevu. Federalni član UO UIO BiH sada blokira otvaranje novoizgrađenog prelaza. 

Pretpostavlja se, ipak, da bi strateški značaj prelaza mogao naterati političko rukovodstvo Federacije BiH da promeni pristup, ali mnogi upozoravaju da se u BiH takve stvari često oduže. Prelaz je trebalo otvoriti uz privremenu dozvolu, jer BiH i Hrvatska tek treba da usaglase njegovu kategorizaciju i potpišu novi sporazum o graničnim prelazima. Hrvatsko Ministarstvo finansija navelo je da se do tada prelaz može urediti kroz postupak privremenog rešenja.   

Putnici su se nadali da će već sredinom meseca novim mostom i pristupnim putem brže i znatno jednostavnije stizati do Beograda i evropskih destinacija. Most na Savi, vredan 19 miliona evra, finansirali su Hrvatska i Republika Srpska. Radovi su počeli u oktobru 2019, a završeni u junu 2022. Prvi deo brzog puta na hrvatskoj strani, dug četiri kilometra i vredan oko 40 miliona evra, takođe je završen i trebalo je da se za nekoliko dana istovremeno obeleži i okončanje tih radova. Preostali deo pristupnog brzog puta trebalo bi da bude izgrađen dogodine, javili su mediji.     

Iz UIO BiH potvrđeno je da od otvaranja nema ništa, jer Upravni odbor nije postigao dogovor o raspoređivanju radnika. Naveli su da se kasnilo i zato što su čekali rešenje Ministarstva bezbednosti BiH o vrstama roba dozvoljenim za promet preko novog prelaza. Zijad Krnjić, član UO UIO BiH koji je odbio izmene pravilnika, izjavio je za „Nezavisne” da je to učinio „iz principa”, zbog nesazivanja redovnih sednica UO. Navodi da je reč o izmeni pravilnika, a ne raspodeli kadrova, te da će podržati proceduru kada se zakaže redovna, a ne elektronska sednica.

Predsednik Vlade RS Savo Minić nazvao je situaciju skandaloznom, ocenjujući da prelaz ne može biti otvoren zbog birokratskih „smicalica”. Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović rekla je da „bošnjački kadar u zajedničkim institucijama ponovo blokira povezivanje i razvoj”, te da Sarajevo nastavlja da drži BiH u ekonomskoj i infrastrukturnoj izolaciji. „Sećamo se koliko su odlagali puštanje u rad mosta ’Bratoljub’ prema Srbiji. O energetskim i infrastrukturnim projektima Srbije i Republike Srpske da ne govorimo. Sada blokiraju i bolje povezivanje sa Hrvatskom i EU”, poručila je Cvijanovićeva.