Драма Стива Тешића на сцени у Суботици

Суботица – Име сценаристе и писца Стојана Стива Тешића код нас се увек прво повезује са његовим Оскаром награђеним текстом за филм „Четири мангупа”. Потписује и сценарио за филмове „Очевидац”, који је као и „Четири мангупа” режирао Питер Јејтс, те за филмове „Свет по Гарпу” и „Елени”. Ипак, у нашим позориштима ретко се изводе комади из његовог богатог опуса.

Након више од десет година како је у неком нашем позоришту игран Тешићев комад „На отвореном друму”, писан 1992. године, сада је премијерно изведен у Народном позоришту у Суботици. Драма на српском језику представу игра у режији младог редитеља Николе Бундала из Бањалуке.

– Сарадња са позориштем договорена је раније, још када ме је позвала бивша директорка драме Јелена Михајловић, а онда сам као предлог од Александра Божине добио овај текст који нисам читао раније. То је феноменалан текст, одмах ми се допао због свог тематског богатства и веома добро написаним ликовима. С друге стране, он је и стилски и жанровски био изазов за мене јер до сада нисам имао прилике да радим нешто слично. Стив Тешић је велики писац и није ми јасно, поготово што има наше корене, како то да управе позоришта нису имале више слуха да се његове драме ставе на репертоар, јер су оне веома актуелне. Свако време је добро за њихово постављање, а ево ми „На отвореном друму” играмо сада, 2025. године, а да не знамо да ли увелико траје трећи светски рат или је ово тек почетак, како неки социолози и аналитичари кажу, да су ово нове тридесете и замајац и увод у неку катаклизму. Овај комад управо отвара тему апокалипсе и постакопалипсе, човечанства након великог грађанског рата и његов однос према томе, уметности и религији – каже редитељ Никола Бундало за „Политику”.

У комаду који, како редитељ каже, представља проширену дуодраму, играју Димитрије Динић, Милан Вејновић, Дина Дедовић Томић, Сања Моравчић и Виктор Молнар. Прва реприза заказана је за вечерас. Драматуршкиња је била Нина Плавањац, сценски покрет је уобличио Игор Грекса, костим потписује Марко Маросиук, музику Петар Топаловић, а аутор сведене сценографије је Драгана Пурковић Мацан. За Стива Тешића је познато да је волео бекетовско позориште и Никола Бундало каже да је ова представа спој Годоа, Брехтове „Мајке Храбрости” и „Времена чуда” Борислава Пекића због поигравања са библијским мотивима.

– Најзахтевнији део представе чини њен филозофски аспект и ово је први пут да се бавим театром филозофије апсурда, бекетовским, што је врло изазовно за поставку, и за редитеља и за глумца. Ту се говоре дивне мисли и износе разна цинична и духовита стајалишта, обојена мрачним хумором, који није памфлетски, већ је врло животан када се уноси у неке ситуације. Ово је један од оних комада који када га читате можете да му се враћате, јер су реплике предивне, али када се постави на сцену, потребно је пронаћи позоришни језик како се то не би претворило у пуку размена идеја. То је највећи изазов и најлепши део рада на тексту – прича Бундало.

Гостујући редитељ имао је и малу привилегију, рад „На отвореном друму” је прва представа Драме на српском језику Народног позоришта, чије пробе су се одвијале у простору нове позоришне зграде у коју је особље и ансамбл театра почело да се усељава пре месец дана. Међутим, представе се и даље играју у старом простору сцене „Јадран”.

„Пробна сала у којој смо радили стварно је дивна. Нама је било жао када смо прешли на сцену ’Јадран’, где играмо представу јер је ово импровизована сала. Било нам је лепше у пробној сали, која има добре димензије, фино је позиционирана, врло је захвална за рад. И ми смо направили представу у тој пробној сали и најрадије бисмо је тамо играли. Најнезгодније је у процесу рада када представа мора да се сели из једног простора у други, тако да смо након два месеца проба сада имали интензивних неколико дана навикавања на ову сцену. А позоришна зграда треба што пре да се отвори за представе, јер ми овде имамо диван, радан, врло професионалан ансамбл. И они и публика заслужили су да добију своју зграду – каже редитељ.

Луфтирање позоришта

Никола Бундало ове године био је и у организацији „Театар феста”, бањалучког позоришног фестивала који траје 27 година. То јесте прилика да се сагледа продукција регионалних позоришта у годину дана, али, каже редитељ, још је важнија могућност да гостују у другим срединама.

– За развој позоришне сцене важно је да се више путује, да се гостује, да постоје размене и да публика има прилике да погледа представе из других средина јер им и то обогаћује позоришни укус, могу да виде различите ствари. Позоришту се дешава да упадне у једну матрицу на коју навикне публику и онда имамо сличне представе и мислим да је баш због тог луфтирања битно да представе више путују. Знам да је то увек повезано са финансијама и због тога је последњих година то заиста тешко остварити – каже Никола Бундало.