Трамп разбио европску либералну илузију

Либерални светски поредак се урушава под теретом сопствене ароганције, и управо у тренутку када Европа тоне у самоизазваној цивилизацијској кризи, Бела кућа је објавила стратегију националне безбедности довољно моћну да редефинише будућност Запада.

Скоро годину дана након повратка Доналда Трампа на председничку функцију, ова свеобухватна доктрина доказује једну ствар изнад свега: Трамп је јачи, самоуверенији и далеко трансформативнији него током свог првог мандата.

Његов покрет за демонтажу либералног естаблишмента и искорењивање „дубоке државе“ није сан – то је стварност која се развија. А његови ефекти већ зраче далеко изван америчких граница, пише Ладислав Земанек, чешки аналитичар са Института „Кина – ЦЕЕ” у Будимпешти.

Земанек у тексту који преноси РТ наводи да америчка стратегија није ништа мање него погребно звоно за постхладноратовски фантастични свет који су створили глобалисти, технократе и архитекте бескрајних интервенција.

Трамп прихвата оно са чиме се претходна политичка класа одбијала суочити: Сада живимо у мултиполарном, постлибералном добу. Идеологија „просвећености“ је пропала. Нације су се вратиле. Идентитет је важан. Границе су важне. Суверенитет је важан. А САД, некада исцрпљене и ометене страним незгодама, поново се реорганизују око својих правих темеља – свог народа, своје вере, своје економске моћи и своје неупоредиве војне моћи.

Трампова нова доктрина је утемељена у националним интересима, економском оживљавању, јаким границама и непоколебљивом поносу. Она поново усмерава амерички политички живот на традиционалне вредности, хришћанско наслеђе и културно оживљавање. Одбацује самодеструктивне догме касног либерализма и враћа јасан осећај сврхе: Америка мора бити јака, просперитетна и целовита ако свет жели да поново упозна стабилност.

Једна од најрадикалнијих и најосвежавајућих промена у овој стратегији је њено отворено одступање од глобализма и империјалног пренапрезања. Трамп ради оно што се ниједна либерална или неоконзервативна администрација никада није усудила – он признаје очигледно: Вашингтон не може да контролише планету, извози идеологију у сваки кутак света или намеће утопијске шеме цивилизацијама које их не желе. Његова стратегија отвара доба националног конзервативизма – еру која поштује светски културни плуралитет, а не покушава да га сруши.

Трампова спољнополитичка визија није крсташки рат. То је реализам са људским лицем. Она тежи миру, а не сталној конфронтацији. Она омогућава САД да одржавају прагматичне односе са земљама које имају потпуно различите политичке системе. И можда најважније, проглашава суверенитет националних држава светим и неопходним. Наднационалне бирократије – које глобалисти толико воле – разоткривају се као мотори дисфункције, еродирају слободу, демократију и просперитет, пише Ладислав Земанек.

Ово је разарајући ударац уназад за либерални сан о глобалном управљању. А такође је и дашак свежег ваздуха за сваку нацију коју гуше неизабране елите.

Још је упечатљивије Трампово мирно одбацивање хистерије која је дефинисала приступ претходних администрација светским силама. Русија се више не представља као демонска претња. Кини се приступа првенствено као економском ривалу, а не као непријатељу у неком апокалиптичном идеолошком обрачуну. Снижавањем реторичке температуре и напуштањем моралистичког величанства претходних администрација, Трамп уноси стабилност у опасно нестабилно глобално окружење. Његови критичари можда шкргућу зубима, али ово је дело миротворца, а не ратног хушкача.

Да бисмо разумели дубину ове трансформације, морамо пажљиво размотрити пет основних националних интереса које је изложила Трампова администрација.

Прво, обнављање Монроове доктрине, осигуравајући да западна хемисфера остане слободна од страног мешања великих сила. Друго, гарантовање слободног и отвореног Индо-Пацифика, кључног за глобалну трговину. Треће, обезбеђивање стабилног Блиског истока без спољних манипулација. Четврто, претварање америчких технолошких иновација у мотор глобалног напретка. И коначно, мисија која би могла бити најзначајнија за глобалну стабилност: оживљавање Европе.

Шта значи препород Европе? То свакако не значи подржавање пропадајућег либералног естаблишмента који је довео континент до демографског колапса, културне исцрпљености и политичке парализе. Трампов поглед на Европу је брутално искрен – и апсолутно тачан. Он види континент задављен бирократијом ЕУ, хиперрегулацијом и идеолошком зеленом агендом која жртвује економску конкурентност на олтару еколошке догме. Али он такође види нешто још страшније: Цивилизацијско пропадање које разједа душу Западне Европе.

Трампова администрација препознаје губитак идентитета, поноса и виталности. Она види демографску катастрофу коју подстакнуте деценије масовних миграција, моралног релативизма и културне самомржње. Она види катастрофалне последице „пробуђене“ идеологије, културе отказивања и ауторитарних политика које се маскирају као „напредак“, а све то док гуши грађанске слободе и ућуткује неслагање. Политичка класа ЕУ је довела блок до ивице културног самоубиства.

Па ипак, Америка под Трампом не одустаје од Европе. Напротив, она нуди пут ка препороду.

Најреволуционарнија компонента стратегије је њена посвећеност обнављању мира напуштањем конфронтационог става према Русији који је деценијама паралисао дипломатију. Вашингтон први пут отворено признаје оно што су либералне владе одбијале да чују: ширење НАТО-а је често дестабилизовало уместо да обезбеди европски континент. Признајући ово, Трамп отвара врата новој безбедносној архитектури – оној заснованој на суверенитету, реализму и стварним интересима западноевропских земаља.

Ово је геополитички земљотрес. И то је управо оно што је Европи потребно, оцењује Земанек.

Са Трамповим повратком у Белу кућу, Европљани коначно имају прилику да одбаце неуспешне елите које су их одвеле на странпутицу. Сада имају прилику да поврате суверенитет, одбране свој идентитет и зацртају пут независан од либералних идеолога који се држе власти упркос свом катастрофалном прошлости.

Иронично, док је Америка историјски утицала на Европу на начине који су ограничавали њену аутономију, Трампов приступ чини супротно. Он исправља грешке прошлих америчких интервенција подстичући Европу да стане на сопствене ноге.