Пријава нелегалних објеката на основу Закона о посебним условима евидентирања и уписа права својине на непокретностима (Свој на своме) почела је јутрос, а дигитална платформа отворена је од четири часа. Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић навела је да је циљ да се упише свих 4,8 милиона неуписаних објеката. „Од 24. октобра кад је закон ступио на снагу, тимови агенције, министарства и катастра су обишли највећи број наших општина и оне су спремне за овај посао. Први задатак је био да се ураде дигитални зонинг планови, они су завршени и налазе се на дигиталној платформи. Пријављивање траје следећих 60 дана, када могу да се пријаве сви грађани и предузећа који имају неуписано право својине на својим објектима”, рекла је она за Танјуг.

Додала је да постоји и додатни рок од 30 дана за улагање приговора и да је само пријављивање врло једноставно и брзо. „Пријава је електронска и грађани могу да је обаве самостално из своје куће ако су е-грађани, а уколико нису, тада је довољно да имају приступ интернету и имејл-адресу да би пријавили своју непокретност. Све информације, пријаве, обрасци налазе се већ сада на сајту svojnasvome.gov.rs и мој савет је да пре него што самостално почну да пријављују своје непокретности да оду на сајт јер тамо постоји и видео и текстуални материјал који корак по корак води грађанина како да уради пријаву непокретности”, објаснила је она.

Указала је да нису сви „е-грађани” и да немају сви потребна техничка знања, те ће њима од помоћи бити градови, општине и шалтери „Поште Србије” и навела да се на званичном сајту владе налази списак свих пунктова по местима у Србији, где грађани могу да обаве пријављивање. „Дакле, најближа пошта, општина, рецимо град Београд је одредио 102 пункта, са 260 обучених, сертификованих запослених који ће пружити стручну помоћ нашим грађанима да изврше пријаву”, истакла је министарка.

Појаснила је да се од грађана очекује да имају само два документа, а то су важећа лична карта и неки доказ о основу стицања, при чему је лепеза доказа широка. „То може бити уговор о куповини, уговор о заједничкој згради, уговор о откупу стана, може бити неко судско-вансудско поравнање, судска пресуда. Дакле, уважавајући реалност да наши грађани немају комплетну документацију, предвиђена је широка лепеза прихватљивих доказа који у коначници, када агенција добије пријаву, доводе до тога да се упише непокретност у корист лица које га фактички користи”, рекла је Софронијевићева и додала да је закон важан и за државу и за грађане. „За државу, јер она мора да зна шта је изграђено на њеној територији и ко су ти власници, али сваки аутомобил има свог власника, зна се ко је власник, а куће немају уписане власнике. Ипак, рекла бих да је највећи бенефит за наше грађане јер коначно добијају могућност да постану своји ма своме. Грађани су градили куће, градили су из преке потребе да трајно реше своје стамбено питање, и овај закон је, рекла бих, претежно и највише окренут управо таквим лицима. С друге стране, имате јако пуно, нажалост, јако пуно преварених купаца станова где су инвеститори нестали, нису доступни” рекла је она.

Нагласила је да се закон обраћа управо таквим људима који због разних ситуација, због недостатка или урбанистичких услова, или техничке документације, или непотпуне имовинске документације, нису могли да реше свој проблем, а овим законом, држава им то омогућава.

Министарка је навела да грађани који одлуче да све сами ураде електронским путем не морају да иду у било коју институцију да би завршили пријављивање неуписаног објекта. „Грађани када дођу на шалтер општине или поште, у њихово име службеници поште, односно општине, попуњавају. Дакле, то је њихова електронска пријава која је већ сада доступна, а биће пуштена за пријављивање у понедељак у раним јутарњим сатима. Она је идентична за све. Било да се пријављујете од куће или то своје право остварујете преко поште или општине”, рекла је она.

Трошкови уписа од 100 до 1.000 евра

Трошкови уписа крећу се од 100 до 1.000 евра и зависе од површине објекта и места где се непокретност налази. Од плаћања накнаде ослобођени су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце. За породичне куће и станове, висина накнаде зависи од величине места, односно броја становника, па у Београду накнада износи од 100 до 1.000 евра, у местима са више од 100.000 становника накнада се креће од 100 до 500 евра, а у местима која имају од 50.000 до 100.000 становника накнада је од 100 до 300 евра. У местима са мање од 50.000 становника, накнада је фиксна и износи 100 евра. За магацине, економске и помоћне објекте, као и производне погоне, накнада се одређује на основу површине објекта: За објекте мање од 500 метара квадратних је бесплатно, за објекте веће од 500 квадрата накнада износи 10 евра за сваки наредни квадратни метар преко 500 квадрата.