Prijava nelegalnih objekata na osnovu Zakona o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima (Svoj na svome) počela je jutros, a digitalna platforma otvorena je od četiri časa. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević navela je da je cilj da se upiše svih 4,8 miliona neupisanih objekata. „Od 24. oktobra kad je zakon stupio na snagu, timovi agencije, ministarstva i katastra su obišli najveći broj naših opština i one su spremne za ovaj posao. Prvi zadatak je bio da se urade digitalni zoning planovi, oni su završeni i nalaze se na digitalnoj platformi. Prijavljivanje traje sledećih 60 dana, kada mogu da se prijave svi građani i preduzeća koji imaju neupisano pravo svojine na svojim objektima”, rekla je ona za Tanjug.

Dodala je da postoji i dodatni rok od 30 dana za ulaganje prigovora i da je samo prijavljivanje vrlo jednostavno i brzo. „Prijava je elektronska i građani mogu da je obave samostalno iz svoje kuće ako su e-građani, a ukoliko nisu, tada je dovoljno da imaju pristup internetu i imejl-adresu da bi prijavili svoju nepokretnost. Sve informacije, prijave, obrasci nalaze se već sada na sajtu svojnasvome.gov.rs i moj savet je da pre nego što samostalno počnu da prijavljuju svoje nepokretnosti da odu na sajt jer tamo postoji i video i tekstualni materijal koji korak po korak vodi građanina kako da uradi prijavu nepokretnosti”, objasnila je ona.

Ukazala je da nisu svi „e-građani” i da nemaju svi potrebna tehnička znanja, te će njima od pomoći biti gradovi, opštine i šalteri „Pošte Srbije” i navela da se na zvaničnom sajtu vlade nalazi spisak svih punktova po mestima u Srbiji, gde građani mogu da obave prijavljivanje. „Dakle, najbliža pošta, opština, recimo grad Beograd je odredio 102 punkta, sa 260 obučenih, sertifikovanih zaposlenih koji će pružiti stručnu pomoć našim građanima da izvrše prijavu”, istakla je ministarka.

Pojasnila je da se od građana očekuje da imaju samo dva dokumenta, a to su važeća lična karta i neki dokaz o osnovu sticanja, pri čemu je lepeza dokaza široka. „To može biti ugovor o kupovini, ugovor o zajedničkoj zgradi, ugovor o otkupu stana, može biti neko sudsko-vansudsko poravnanje, sudska presuda. Dakle, uvažavajući realnost da naši građani nemaju kompletnu dokumentaciju, predviđena je široka lepeza prihvatljivih dokaza koji u konačnici, kada agencija dobije prijavu, dovode do toga da se upiše nepokretnost u korist lica koje ga faktički koristi”, rekla je Sofronijevićeva i dodala da je zakon važan i za državu i za građane. „Za državu, jer ona mora da zna šta je izgrađeno na njenoj teritoriji i ko su ti vlasnici, ali svaki automobil ima svog vlasnika, zna se ko je vlasnik, a kuće nemaju upisane vlasnike. Ipak, rekla bih da je najveći benefit za naše građane jer konačno dobijaju mogućnost da postanu svoji ma svome. Građani su gradili kuće, gradili su iz preke potrebe da trajno reše svoje stambeno pitanje, i ovaj zakon je, rekla bih, pretežno i najviše okrenut upravo takvim licima. S druge strane, imate jako puno, nažalost, jako puno prevarenih kupaca stanova gde su investitori nestali, nisu dostupni” rekla je ona.

Naglasila je da se zakon obraća upravo takvim ljudima koji zbog raznih situacija, zbog nedostatka ili urbanističkih uslova, ili tehničke dokumentacije, ili nepotpune imovinske dokumentacije, nisu mogli da reše svoj problem, a ovim zakonom, država im to omogućava.

Ministarka je navela da građani koji odluče da sve sami urade elektronskim putem ne moraju da idu u bilo koju instituciju da bi završili prijavljivanje neupisanog objekta. „Građani kada dođu na šalter opštine ili pošte, u njihovo ime službenici pošte, odnosno opštine, popunjavaju. Dakle, to je njihova elektronska prijava koja je već sada dostupna, a biće puštena za prijavljivanje u ponedeljak u ranim jutarnjim satima. Ona je identična za sve. Bilo da se prijavljujete od kuće ili to svoje pravo ostvarujete preko pošte ili opštine”, rekla je ona.

Troškovi upisa od 100 do 1.000 evra

Troškovi upisa kreću se od 100 do 1.000 evra i zavise od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi. Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Za porodične kuće i stanove, visina naknade zavisi od veličine mesta, odnosno broja stanovnika, pa u Beogradu naknada iznosi od 100 do 1.000 evra, u mestima sa više od 100.000 stanovnika naknada se kreće od 100 do 500 evra, a u mestima koja imaju od 50.000 do 100.000 stanovnika naknada je od 100 do 300 evra. U mestima sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je fiksna i iznosi 100 evra. Za magacine, ekonomske i pomoćne objekte, kao i proizvodne pogone, naknada se određuje na osnovu površine objekta: Za objekte manje od 500 metara kvadratnih je besplatno, za objekte veće od 500 kvadrata naknada iznosi 10 evra za svaki naredni kvadratni metar preko 500 kvadrata.