Цена хлеба „сава” за сада остаје 62 динара

Малопродајна цена беле векне у пекарама и трговинама остаје максимално 62 динара, док ће његова највиша произвођачка цена бити 53,17 динара. Ово ће надаље важити на основу одлуке Владе Србије да продужи Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, што у пракси значи да ће потрошачи овај хлеб плаћати исто као и у претходном периоду од јула, ове године, када је бели хлеб поскупео са 59 на 62 динара.

Цена хлеба „сава” делимично се приближила захтевима Уније пекара Србије која је, још почетком ове године, предлагала да се његова цена коригује за неколико динара– максимално до 65 динара, али се са тиме тада привремено одустало.

– Мораћемо временом да дођемо до неке реалније цене беле векне – рекли су тада у овом удружењу, а као разлог за поскупљења навели пре свега раст плата у овом сектору, али и осталих произвођачких трошкова. Како је објављено у „Службеном гласнику”, произвођачи хлеба обавезни су да произведу и ставе у промет хлеб од брашна Т-500 у количини од најмање 30 одсто дневне производње свих врста хлеба.

Наведено је и да ова векна треба да тежи најмање 500 грама и да садржи следеће основне састојке: 370 грама брашна овог типа, со 7,4 грама, квасац 9,25 грама и адитив 1,48 грама. Истиче се и да трговци на мало који продају овај хлеб могу да врате произвођачу хлеба до пет одсто од набављене количине на дневном нивоу. Такође се наводи и да рок плаћања произвођачу хлеба не може бити дужи од 20 дана од дана пријема рачуна за испоручени хлеб.

Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије рекао је јуче за „Политику” да је питање исплате назначено у тексту уредбе јер је раније било проблема са наплатом, трговци су често пролонгирали и по два месеца да пекарима плате за испоручен хлеб.  

– Сада се пекари не жале. Хлеб „сава” се и даље стандардно добро продаје. У руралним срединама више него у градским, његово учешће је и даље од 80 до 90 одсто у укупној производњи хлеба – каже Пралица и додаје да у овом сектору тренутно нема већих проблема осим хроничног недостатка радне снаге.

За непоштовање ове уредбе, предвиђене су новчане казне од 5.000 до два милиона динара, а може се изрећи и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до једне године. У уредби се истиче да надзор над њеном применом спроводе министарство надлежно за послове пољопривреде и министарство надлежно за послове трговине.

Иначе, продаја „саве” је последњих година увећана за око 30 одсто у целокупном периоду од када влада и удружење раде заједнички на одржавању цене основног белог хлеба, док је потрошња специјалних скупљих хлебова пала због високих цена.

Према анализи Удружења млинара Војводине, у Србији се годишње по становнику у 2023. години трошило 64,49 килограма хлеба и пецива.