Зима незадовољства на европском истоку

Више од 400 житеља Летоније потписало се недавно испод петиције којом се од руског олигарха Романа Абрамовича тражило да – купи њихову домовину. Друга група отишла је корак даље и упутила апел Шведској да Летонију, једноставно – окупира. Разлог је у оба случаја исти: финансијски колапс земље. Наравно, поменуте иницијативе дело су интернет-шаљивџија, али, истовремено, веома добро осликавају безнадежну економску ситуацију у којој се нашла бивша совјетска република.

Драстичније доказивање незадовољства Летонаца уследило је неки дан касније, тачније у уторак 13. јануара у Риги, када је око двадесет хиљада незадовољника у бесу хрупило у зграду парламента одакле су на полицајце почели да бацају камење. У окршају између чувара реда, који се нису либили да за растеривање масе употребе и сузавац, и демонстраната страдало је 40 људи, а 126 их је завршило у затвору. Нереди у Риги били су само најава сличних инцидената који су уследили у бугарској престоници Софији (30 повређених, 150 ухапшених) и главном граду Литваније Вилњусу (где је повређено 38 особа, а 150 ухапшено).

Познаваоци прилика у земљама, такозване, источне Европе, процењују да „народне буне“ предстоје и Естонији, Румунији, Украјини... Тачније, оним земљама које је актуелна светска финансијска криза најболније погодила. Реч је о економијама које су у последњих десетак година бележиле двоцифрени раст, а у 2009. мораће да се задовоље са једва пет процената, и то уз поприличну инфлацију.

Све више фабрика се затвара, све више људи остаје без посла. То не може да прође без последица и, највероватније, дубоких социјалних немира. Распад Совјетског Савеза и Источног блока (уз убрзани улазак у ЕУ и НАТО) створили су код житеља држава које су им деценијама припадале убеђење да су једном ногом већ ступили у свет богатих. Распродаја комплетних привредних грана, чак и оних од стратешког значаја, чинила се као улазница за Запад коју вреди платити.

Финансијски слом који је прво потресао САД, а потом се муњевито проширио на остатак света, управо је ове земље које, практично, више не господаре својим судбинама довео на ивицу пропасти. Покушаји власти да дизањем пореза и такса обезбеде барем основно функционисање привреде и јавних служби резултовало је оправданим гневом грађана. Све више се испољава и национална нетрпељивост. Аналитичари се слажу у једном: досадашње невоље само су увод у још веће које се очекују већ у пролеће.

Узроци нереда у Летонији, Литванији или Бугарској, на пример, нису исти, али у њиховом корену увек лежи разочарење у владајуће елите и свест да време које предстоји не носи олакшање. Задуживање код међународних финансијских институција, којем је у мањој или већој мери морало да прибегне више источноевропских земаља, тешко да ће ствари у догледно време довести у ред. Летонија која броји једва 2,2 милиона становника задужила се 6,25 милијарди долара, Украјина као највећа европска земља после Русије – 16,4 милијарде... Проблеми које је изазвао спор ове земље и Русије око испорука гаса Европи само су додатно закомпликовали целу ситуацију. Управо стога аналитичари процењују да би Украјина ускоро могла да буде поприште немира сличних онима у балтичким земљама.

Од проблема није имуна ни Русија. Према речима вицепремијера и министра финансија РФ Алексеја Кудрина, у 2009. години у највећој држави на свету не би требало очекивати привредни раст већи од два одсто, са инфлацијом од 13 одсто. Ни на Балкану ситуација није ништа боља.

Изгледи да наредно пролеће буде „вруће“, поготово на социјалном плану, све су већи.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Софија: Захтев да министар унутрашњих послова поднесе оставку

Софија – Више грађанских организација у Бугарској затражило је данас оставку министра унутрашњих послова Михаила Микова, уз образложење да су се припадници тог министарства током недавних антивладиних протеста у бугарској престоници понашали непрофесионално и кршили закон.

Организатори антивладиних протеста, одржаних испред зграде парламента од 14. до 17. јануара, на којима је учествовало више хиљада људи, изнели су данас на конференцији за новинаре листу захтева и дали влади рок од седам дана да њихове захтеве испуни. „Уколико се ово не догоди позваћемо на миран грађански отпор и генерални штрајк”, рекла је Росита Букова из Организације бугарских мајки. Листа захтева коју су потписале организације и покрети који стоје иза протеста – студенти, активисти за заштиту животне средине, мајке и пољопривредници – биће предата Скупштини и Савету министара у току дана. Захтеви организатора протеста биће јавно саопштени на заједничком протестном скупу који је заказан за среду, 21. јануар, на тргу испред Народне скупштине, када почиње да тече рок од седам дана који су демонстранти дали влади, а резултати ће бити саопштени на скупу 28. јануара, пренела је БТА.