Између традиције и "бездушне" рационализације

Зајечар – Зајечарски Здравствени центар деценијама успешно репрезентује тимочко здравство у Србији, а у прилог традицији иде и то што је прва наменски саграђена болница у Србији почела да ради у оближњем Књажевцу 1. октобра 1851. године. Још 1843. године Зајечар је добио првог окружног лекара, Грка Димитрија Капариса, а његов Здравствени центар добио је пре 10 година и прву, тек установљену, најзначајнију сталешку награду у Србији "Сунчани сат" – заједно са Војномедицинском академијом у Београду и тамошњим Ургентним центром Клиничког центра Србије.

У складу са традицијом и успесима у прошлости, српска влада уврстила је, пре готово три године, зајечарски Здравствени центар у темељну обнову, заједно са 20 центара у Србији. Обнова тече углавном по плану и у њу, када ускоро буде потпуно окончана, биће уложено око пет милиона евра – кредита и донација Европске инвестиционе банке и Националног инвестиционог плана као и дела сопственог улога. Велики подухват биће окончан ускоро и већ су видљиви резултати бољег опремања, бољих услова лечења и укупне рационализације. Велики хируршки блок, са опремом по светским стандардима, већ је завршен. У истом рангу је и велика обновљена централна лабораторија, окончана је и преправка централног грејања и централне кухиње, а приводи се крају и обнова Дома здравља. Уштеде су већ велике: број болничких постеља смањен је за трећину, смањени су трошкови грејања и других комуналних услуга за 1.450 квадратних метара "укинутог" сувишног простора.

Са новом опремом, у коју је већ уложено око милион евра, поред досадашњих услуга, овде ће се знатно брже уграђивати вештачки кукови, почеће и уградња пејсмејкера и очних сочива, а већ је почела операција катаракте. Стигао је и најмодернији апарат за разбијање камена у бубрегу, а већ ради и најсавременији дигитални рендген, који ће омогућити и васкуларну хирургију. Почела је обука стручњака који овом хирургијом треба да предупреде гангренозна обољења и ампутацију оболелих удова.

Све то наводи доктора зајечарског Центра др Мирка Вељковића на тврдњу како ће нова зајечарска болница, са максимално централизованим службама, деловати као ефикасно предузеће, конкурентно на тржишту здравствених услуга. Али, има и мишљења да централизација, са рационализацијом, није увек и хумана. Најконкретнији пример је пример недавног укидања Одељења дечије хирургије. Младе мајке буне се што се њихова деца "трауматизују" док гледају тешке (крваве) операције (слушајући и кукњаву) одраслих у централизованом хируршком блоку. Жустро се расправља о моралном аспекту рационализације, а они који бране директора Вељковића упућују "побуњене" да се обрате "налогодавцима" надлежним у републичком здравству.

Има све више запажања и како модернизација и рационализација у Зајечару потискују струку. Тешко се може наћи оправдање зато што зајечарски Здравствени центар сада нема ни једног доктора медицинских наука. А пре 10 година, када је овај центар добио "Сунчани сат", Зајечарци су се дичили што су имали 10 таквих стручњака.

Ипак, можда има извесне утехе у томе што овај центар сада има 22 примаријуса, шест магистара и шест супспецијалиста...