Između tradicije i "bezdušne" racionalizacije

Zaječar – Zaječarski Zdravstveni centar decenijama uspešno reprezentuje timočko zdravstvo u Srbiji, a u prilog tradiciji ide i to što je prva namenski sagrađena bolnica u Srbiji počela da radi u obližnjem Knjaževcu 1. oktobra 1851. godine. Još 1843. godine Zaječar je dobio prvog okružnog lekara, Grka Dimitrija Kaparisa, a njegov Zdravstveni centar dobio je pre 10 godina i prvu, tek ustanovljenu, najznačajniju stalešku nagradu u Srbiji "Sunčani sat" – zajedno sa Vojnomedicinskom akademijom u Beogradu i tamošnjim Urgentnim centrom Kliničkog centra Srbije.

U skladu sa tradicijom i uspesima u prošlosti, srpska vlada uvrstila je, pre gotovo tri godine, zaječarski Zdravstveni centar u temeljnu obnovu, zajedno sa 20 centara u Srbiji. Obnova teče uglavnom po planu i u nju, kada uskoro bude potpuno okončana, biće uloženo oko pet miliona evra – kredita i donacija Evropske investicione banke i Nacionalnog investicionog plana kao i dela sopstvenog uloga. Veliki poduhvat biće okončan uskoro i već su vidljivi rezultati boljeg opremanja, boljih uslova lečenja i ukupne racionalizacije. Veliki hirurški blok, sa opremom po svetskim standardima, već je završen. U istom rangu je i velika obnovljena centralna laboratorija, okončana je i prepravka centralnog grejanja i centralne kuhinje, a privodi se kraju i obnova Doma zdravlja. Uštede su već velike: broj bolničkih postelja smanjen je za trećinu, smanjeni su troškovi grejanja i drugih komunalnih usluga za 1.450 kvadratnih metara "ukinutog" suvišnog prostora.

Sa novom opremom, u koju je već uloženo oko milion evra, pored dosadašnjih usluga, ovde će se znatno brže ugrađivati veštački kukovi, počeće i ugradnja pejsmejkera i očnih sočiva, a već je počela operacija katarakte. Stigao je i najmoderniji aparat za razbijanje kamena u bubregu, a već radi i najsavremeniji digitalni rendgen, koji će omogućiti i vaskularnu hirurgiju. Počela je obuka stručnjaka koji ovom hirurgijom treba da preduprede gangrenozna oboljenja i amputaciju obolelih udova.

Sve to navodi doktora zaječarskog Centra dr Mirka Veljkovića na tvrdnju kako će nova zaječarska bolnica, sa maksimalno centralizovanim službama, delovati kao efikasno preduzeće, konkurentno na tržištu zdravstvenih usluga. Ali, ima i mišljenja da centralizacija, sa racionalizacijom, nije uvek i humana. Najkonkretniji primer je primer nedavnog ukidanja Odeljenja dečije hirurgije. Mlade majke bune se što se njihova deca "traumatizuju" dok gledaju teške (krvave) operacije (slušajući i kuknjavu) odraslih u centralizovanom hirurškom bloku. Žustro se raspravlja o moralnom aspektu racionalizacije, a oni koji brane direktora Veljkovića upućuju "pobunjene" da se obrate "nalogodavcima" nadležnim u republičkom zdravstvu.

Ima sve više zapažanja i kako modernizacija i racionalizacija u Zaječaru potiskuju struku. Teško se može naći opravdanje zato što zaječarski Zdravstveni centar sada nema ni jednog doktora medicinskih nauka. A pre 10 godina, kada je ovaj centar dobio "Sunčani sat", Zaječarci su se dičili što su imali 10 takvih stručnjaka.

Ipak, možda ima izvesne utehe u tome što ovaj centar sada ima 22 primarijusa, šest magistara i šest supspecijalista...