Квантитет, квалитет и континуитет

Ватерполо клуб Војводина има, бар 90, разлога за понос. Свечаном академијом недавно је обележен јубилеј који није чест не само у свету ватерпола – девет деценија постојања и деловања у једном од најтрофејнијих југословенских односно српских спортова.

Жива Цвјетићанин, почасни председник клуба, апсолутна енциклопедија свега што се догађало у популарној организацији, радо је изнео податке које осликавају вишедеценијски рад Војводине.

– Пре 90 година, почетком септембра, у Дунавцу, на импровизованом дрвеном игралишту, тада познатом као „Ђачко купалиште”, одигране су прве званичне ватерполо утакмице у Новом Саду. Учествовали су ватерполисти Сомбора, Петровграда (данас Зрењанина), Београда и Новог Сада. Домаћини су освојили прво место – почео је причу Цвјетићанин, који је континуирано члан Војводине од 1962. године.

Имена су се мењала. Прво је 1935. формиран ПВК Галеб. Касније 1959, ослањајући се на ресурсе морнарице, клуб је променио име у Морнар да би 1962. ушао у Спортско друштво Војводина. Генерације су пролазиле од Дунавца, преко базена на Сајмишту до Спенса и затвореног базена Клиса.

– Није увек био резултат најважнији. Код нас су се окупљали, тренирали, дружили и развијали ватерполо угледни и поштовани Новосађани. Пролазили смо разне фазе, али смо постали и остали стабилан клуб са својом препознатљивом школом, са играчима који су били окосница репрезентативних селекција у свим категоријама.

Посебно место заузимају златни олимпијци поникли у Војводини и који су снагом талента привукли позив јачих клубова и заслужено изборили место у репрезентацији Србије.

– Да не заборавим преко 30.000 младића је било део Војводине. Златне олимпијске медаље су на сјајан начин освајали Гојко Пијетловић, Бранислав Митровић, Душко Пијетловић, Милош Ћук и Радослав Филиповић. Светске и европске златне медаље су освајали Слободан Соро и Никола Рађен. Већи број играча је бележио репрезентативне наступе, остављајући утисак на који смо ми, Новосађани, посебни. Ту су, између осталих: Марко Ћук, Борис Вапенски, Милош Миличић, Душан Васић, Срђан Вуксановић, Милош Максимовић и многи други.

Има још нешто што Војводину издваја од других. То су - голмани. Цвјетићанин уз приметно задовољство констатује:

– Овде су стасали голмани светских квалитета, освајачи најсјајнијих медаља: Слободан Соро, Гојко Пијетловић, Бранислав Митровић, Радослав Филиповић, Милош Попадић, Милан Виторовић, Петар Пајковић. Наставиће се...

Своје редове заслужује и Дејан Станојевић. Некада голман, касније је као тренер учествовао у стварању јаког играчког кадра Војводине. Био је до 2014, члан стручног штаба репрезентације, после је водио успешно Румунију, Казахстан и Грузију. Стручњак који је синоним за успешан рад тренера Војводине. Траг су са стручне стране оставили између осталих: Василије Каназир, Љубиша Мечкић, Алексеј Баркалов, Александар Крстоношић, Небојша Обрадовић, Ненад Василевски, Владимир Цукић, Мирослав Бајић и Дарко Билић, који данас седи на клупи мушког тима Војводине.

Војводина је награђена бројним признањима ВС Србије. Ценио се напоран рад, масовност, учешће у свим такмичењима како код мушкараца, тако и жена. Око 300 активних чланова је активно годишње на 250 утакмица. Није мало, зар не?

– Негујемо 3К, квантитет, квалитет и континуитет. Једно везује друго, али је континуитет био тај који је опредељивао развој. Нисмо дозволили да некада нереалне амбиције буду јаче од нормалног тока развоја, нисмо желели да гушење квалитета угрози квантитет и континуитет.

Велики број спортских радника је дао допринос развоју Војводине. Од 2024. председник је Срђан Миљанић. Поменимо још поред Цвјетићанина, који је био и в. д. председника ВСС-а, Бранислава Милинкова, Емила Батка, Зденка Грашића, Војислава Јовановића, Зорана Вучковића, Кољу Лазора, Вељка Дрезгића и многе друге.

Посебна пажња припада женама. Женски клуб Војводина је основан 2012. Прва титула за читав клуб је стигла 2020. и од тада Новосађанке бележе серију дуплих круна.

– Одлука да оснујемо женски клуб је била пун погодак. У конкуренцији тада јачих тимова Војводина је у свом ритму, полако и стрпљиво, стигла до српског врха. Огромне заслуге припадају Слађани Дрезгић, која води рачуна о свим селекцијама. Појављујемо се и у Европи. Нигде не журимо – завршио је причу Жива Цвјетићанин.

Признања на Академији

На прелепом, сјајно организованом, али помало и емотивном скупу додељена су признања појединцима и организација. Велики је број награђених и због тога помињемо нека.

Почасни члан клуба је постао дугогодишњи председник Зоран Вучковић, златну Воки капицу је добио Дарко Билић освајач злата на ОИ, ватерполисткињама су припале захвалнице, златне захвалнице су добили Радослав Филиповић голман репрезентације и тренер Слађана Дрезгић, град Нови Сад и Министарство спорта Србије. Поред бројних организација јубиларне захвалнице су добили: Ђорђе Перишић, Душко Давидовић, Стеван Настасић, Дејан Перишић, ВС Србије, ВК Крањ, ВК Јадран ХН, ВК Делфин...