Kvantitet, kvalitet i kontinuitet

Vaterpolo klub Vojvodina ima, bar 90, razloga za ponos. Svečanom akademijom nedavno je obeležen jubilej koji nije čest ne samo u svetu vaterpola – devet decenija postojanja i delovanja u jednom od najtrofejnijih jugoslovenskih odnosno srpskih sportova.

Živa Cvjetićanin, počasni predsednik kluba, apsolutna enciklopedija svega što se događalo u popularnoj organizaciji, rado je izneo podatke koje oslikavaju višedecenijski rad Vojvodine.

– Pre 90 godina, početkom septembra, u Dunavcu, na improvizovanom drvenom igralištu, tada poznatom kao „Đačko kupalište”, odigrane su prve zvanične vaterpolo utakmice u Novom Sadu. Učestvovali su vaterpolisti Sombora, Petrovgrada (danas Zrenjanina), Beograda i Novog Sada. Domaćini su osvojili prvo mesto – počeo je priču Cvjetićanin, koji je kontinuirano član Vojvodine od 1962. godine.

Imena su se menjala. Prvo je 1935. formiran PVK Galeb. Kasnije 1959, oslanjajući se na resurse mornarice, klub je promenio ime u Mornar da bi 1962. ušao u Sportsko društvo Vojvodina. Generacije su prolazile od Dunavca, preko bazena na Sajmištu do Spensa i zatvorenog bazena Klisa.

– Nije uvek bio rezultat najvažniji. Kod nas su se okupljali, trenirali, družili i razvijali vaterpolo ugledni i poštovani Novosađani. Prolazili smo razne faze, ali smo postali i ostali stabilan klub sa svojom prepoznatljivom školom, sa igračima koji su bili okosnica reprezentativnih selekcija u svim kategorijama.

Posebno mesto zauzimaju zlatni olimpijci ponikli u Vojvodini i koji su snagom talenta privukli poziv jačih klubova i zasluženo izborili mesto u reprezentaciji Srbije.

– Da ne zaboravim preko 30.000 mladića je bilo deo Vojvodine. Zlatne olimpijske medalje su na sjajan način osvajali Gojko Pijetlović, Branislav Mitrović, Duško Pijetlović, Miloš Ćuk i Radoslav Filipović. Svetske i evropske zlatne medalje su osvajali Slobodan Soro i Nikola Rađen. Veći broj igrača je beležio reprezentativne nastupe, ostavljajući utisak na koji smo mi, Novosađani, posebni. Tu su, između ostalih: Marko Ćuk, Boris Vapenski, Miloš Miličić, Dušan Vasić, Srđan Vuksanović, Miloš Maksimović i mnogi drugi.

Ima još nešto što Vojvodinu izdvaja od drugih. To su - golmani. Cvjetićanin uz primetno zadovoljstvo konstatuje:

– Ovde su stasali golmani svetskih kvaliteta, osvajači najsjajnijih medalja: Slobodan Soro, Gojko Pijetlović, Branislav Mitrović, Radoslav Filipović, Miloš Popadić, Milan Vitorović, Petar Pajković. Nastaviće se...

Svoje redove zaslužuje i Dejan Stanojević. Nekada golman, kasnije je kao trener učestvovao u stvaranju jakog igračkog kadra Vojvodine. Bio je do 2014, član stručnog štaba reprezentacije, posle je vodio uspešno Rumuniju, Kazahstan i Gruziju. Stručnjak koji je sinonim za uspešan rad trenera Vojvodine. Trag su sa stručne strane ostavili između ostalih: Vasilije Kanazir, Ljubiša Mečkić, Aleksej Barkalov, Aleksandar Krstonošić, Nebojša Obradović, Nenad Vasilevski, Vladimir Cukić, Miroslav Bajić i Darko Bilić, koji danas sedi na klupi muškog tima Vojvodine.

Vojvodina je nagrađena brojnim priznanjima VS Srbije. Cenio se naporan rad, masovnost, učešće u svim takmičenjima kako kod muškaraca, tako i žena. Oko 300 aktivnih članova je aktivno godišnje na 250 utakmica. Nije malo, zar ne?

– Negujemo 3K, kvantitet, kvalitet i kontinuitet. Jedno vezuje drugo, ali je kontinuitet bio taj koji je opredeljivao razvoj. Nismo dozvolili da nekada nerealne ambicije budu jače od normalnog toka razvoja, nismo želeli da gušenje kvaliteta ugrozi kvantitet i kontinuitet.

Veliki broj sportskih radnika je dao doprinos razvoju Vojvodine. Od 2024. predsednik je Srđan Miljanić. Pomenimo još pored Cvjetićanina, koji je bio i v. d. predsednika VSS-a, Branislava Milinkova, Emila Batka, Zdenka Grašića, Vojislava Jovanovića, Zorana Vučkovića, Kolju Lazora, Veljka Drezgića i mnoge druge.

Posebna pažnja pripada ženama. Ženski klub Vojvodina je osnovan 2012. Prva titula za čitav klub je stigla 2020. i od tada Novosađanke beleže seriju duplih kruna.

– Odluka da osnujemo ženski klub je bila pun pogodak. U konkurenciji tada jačih timova Vojvodina je u svom ritmu, polako i strpljivo, stigla do srpskog vrha. Ogromne zasluge pripadaju Slađani Drezgić, koja vodi računa o svim selekcijama. Pojavljujemo se i u Evropi. Nigde ne žurimo – završio je priču Živa Cvjetićanin.

Priznanja na Akademiji

Na prelepom, sjajno organizovanom, ali pomalo i emotivnom skupu dodeljena su priznanja pojedincima i organizacija. Veliki je broj nagrađenih i zbog toga pominjemo neka.

Počasni član kluba je postao dugogodišnji predsednik Zoran Vučković, zlatnu Voki kapicu je dobio Darko Bilić osvajač zlata na OI, vaterpolistkinjama su pripale zahvalnice, zlatne zahvalnice su dobili Radoslav Filipović golman reprezentacije i trener Slađana Drezgić, grad Novi Sad i Ministarstvo sporta Srbije. Pored brojnih organizacija jubilarne zahvalnice su dobili: Đorđe Perišić, Duško Davidović, Stevan Nastasić, Dejan Perišić, VS Srbije, VK Kranj, VK Jadran HN, VK Delfin...