Води ли пут до мира преко „економске Јалте”
Усред хаотичних америчких напора да се што пре прогура мировни споразум за Украјину, назиру се два правца како зауставити крвави рат на истоку Европе који се међусобно преплићу. Бела кућа, која је својом стратегијом националне безбедности објавила „хладни рат” Европи, мировно решење за Украјину види више као бизнис шансу: комбинацију геополитичког компромиса и одличну финансијску прилику за америчке фирме. Европа, односно водећи протагонисти „коалиције вољних”, премијери Британије и Немачке, Кир Стармер и Фридрих Мерц, са француским председником Емануелом Макроном, страхују од „америчке издаје” и фокусирају се на успостављање демилитаризоване зоне, трајних безбедносних гаранција и брзог уласка Украјине у ЕУ.
Ту је и Москва одакле министар спољних послова Сергеј Лавров поручује да су сви неспоразуми у преговорима са Американцима на тему Украјине успешно решени. Лавров који је јуче рекао да су Вашингтону доставили додатне предлоге у вези са гаранцијама колективне безбедности, истакао је да Русија инсистира да се „постигне пакет споразума о чврстом, одрживом, дугорочном миру са безбедносним гаранцијама за све укључене земље”.
Немачки канцелар Фридрих Мерц је јуче изјавио да очекује разговоре са америчким званичницима током викенда о европском предлогу за мир у Украјини и да је то у телефонском разговору предложио америчком председнику. Али, Трамп није баш превише одушевљен Мерцовим предлогом: „Желе да одемо на састанак током викенда у Европи, а ми ћемо донети одлуку у зависности од тога шта ће нам рећи. Не желимо да губимо време”.
Иако Лавров скреће пажњу на велики број гласина и спекулација на тему мировног решења које компликују преговоре, у јавност су процурели детаљи америчких предлога. Један европски званичник је рекао да то подсећа на економску верзију конференције у Јалти 1945. године на којој су победници Другог светског рата поделили Европу.
Америчка администрација је последњих недеља европским савезницима доставила низ докумената у којима износи свој план за обнову Украјине и повратак Русије у глобалну економију што је довело до интензивних преговора и неслагања између Вашингтона и Европе, пише „Волстрит џорнал”.
Према документима, америчке финансијске фирме и друга предузећа планирају да искористе око 200 милијарди долара замрзнуте руске имовине за пројекте у Украјини, укључујући изградњу великог дата центра за складиштење података који би се напајао из нуклеарне електране „Запорожје” која је под руском контролом. Други део предлога описује америчку визију опоравка руске економије, укључујући улагања у стратешке секторе попут експлоатације ретких земних елемената, бушења нафте на Арктику и обнављања енергетских токова према Западној Европи и остатку света.
План америчке администрације изазвао је сукоб око руских замрзнутих средстава, јер САД планирају да ангажују приватни капитал и менаџере са Волстрита како би уложили и повећали расположиви фонд до 800 милијарди долара, док Европа жели да иста средства која, за сада, блокира Белгија усмери за подршку украјинској влади, укључујући набавку оружја. Европски званичници изразили су сумњу у ове предлоге, оцењујући да би они могли да дају Русији економски предах, јер је наводно већ пола године у економској рецесији, како би оснажила војне капацитете.
Према информацијама америчких, украјинских и европских званичника пут до разумног решења за Украјину ипак постоји. Како сазнаје „Вашингтон пост”, кључни су такозваних седам тачака о чему се разговарало са Зеленским на састанку у Лондону. Према речима једног украјинског званичника, преговарачки пакет састоји се од три документа: мировног плана, безбедносних гаранција и плана економског опоравка. Суштина је на сувереној Украјини чије су границе заштићене снажним међународним безбедносним гаранцијама, она је део Европске уније и њена економија се обнавља уз велика улагања САД и Европе. Али за Украјину је и даље „кост у грлу” пристанак на уступање територија како би се дошло до мировног споразума на чему посебно инсистира Трампов специјални изасланик Стив Виткоф. Како пише „Фајненшел тајмс” Русија и САД захтевају да Кијев повуче своје снаге из приближно четвртине Доњецке области и малог дела суседног Луганска.
Шта се нуди Украјини у најновијим предлозима мировног плана
1. Брзи улазак Украјине у Европску унију и то већ 2027. године.
2. Америчке безбедносне гаранције налик члану 5. НАТО-а у случају да Русија прекрши споразум.
3. Очување украјинског суверенитета без руског вета на свођење броја украјинских војника на 600.000.
4. Успостављање демилитаризоване дуж читаве линије прекида ватре од Доњецке области на североистоку до Запорoжја и Херсона на југу.
5. Територијални уступци и размене територија. Русија тражи да се Украјина одрекне око 25 одсто Доњецке области који још увек контролише.
6. Будућност нуклеарне електране Запорожје – преговара се о томе да управљање над највећом европском атомском централом преузму САД.
7. Економска обнова Украјине и укидање санкција Русији – у овом пакету Вашингтон отворено нуди Москви фазно укидање санкција и повратак у глобалну економију.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


