Васиљевић: Руси не желе да продају НИС

Први званични одговор који је Србија после скоро годину дана од најаве увођења америчких санкција „Нафтној индустрији Србији” (НИС) добила стигао је пре два дана од Сергеја Лаврова, министра иностраних послова Руске Федерације. Уместо конкретног предлога који би решио велику енергетску муку нашој земљи, министар Лавров је у први план изнео правичност као кључни критеријум у решавању овог питања.

Колико правичности може да буде у овом случају, излишно је уопште говорити, јер ниједан рат пре свега није правичан, а онда ни посредно није правично да се у њега увлаче сви они који нити су га тражили нити га воде, јер су довољно пута на својој кожи осетили неправду. Још мање има правичности у томе да Америка преко Србије води рат с Русијом, остављајући нашу земљу без нафте упорно тражећи да руски власник изађе из НИС-а и остави све оно у шта је 17 година улагао?!

Лавров је поновио и да национализација компаније није могућа без обостране сагласности, не искључујући могућност да би решење могло бити у проналажењу начина да НИС настави да ради независно од могућности које САД имају да казне компанију. Осврнувши се на захтев САД у вези са НИС-ом, да „компанија која је основана на бази међудржавног споразума између Русије и Србије треба да извршава наредбе САД”, шеф руског Министарства спољних послова приметио је да склоност ка једностраним акцијама представља „специфичну особину Американаца”. „Санкцијама и злоупотребом долара они поткопавају управо ону глобализацију коју су деценијама градили и коју су свима препоручивали као највеће добро човечанства”, констатовао је он.

Према његовим речима, озбиљне земље које „рачунају на очување свог суверенитета, креираће алтернативне структуре и неће се ослањати на механизме који су већ доказали да се користе за диктат и угњетавање, већ на поуздане платформе које нису подложне идеолошким утицајима”.

Већина аналитичара с којима је „Политика” јуче тумачила поруку министра Лаврова сложила се да Русија хоће договор, али не под америчким условима и притисцима. Да отимамо нећемо, како је много пута поновио и председник Александар Вучић, јер би, после такве национализације руска страна могла да нас тужи и да по добијању спора поново врати НИС у своје власништво.

На питање како чита јавно изнету поруку Лаврова, Душан Васиљевић, међународни експерт за економску и енергетску безбедност, каже да је сада јасно да Руси не желе да продају НИС.

– Ово је прво овакво јавно обраћање са високог нивоа, одакле је поручено да је руском већинском власнику веома важно да остане у Србији и да не жели да прода своје део. Русима је овај део западног Балкана изузетно важан. Они су се преко НИС-а у нашој земљи усидрили и ту хоће да остану. Њих не занимају економски губици компаније, већ да имају утицаја преко енергетике и зато се они комотно понашају – објашњава за „Политику” Васиљевић. Додаје да су комотни с друге стране и Американци који су увели санкције НИС-у и који хоће физички да истисну Русе из компаније. А ми гледамо све с трибина и не можемо да учествујемо.

– Можда би најбезболније решење било да држава Србија откупи пакет од 22 одсто акција (ако НИС одлучи да прода) колико јој недостаје да постане већински власник (сада смо власници с трећином), а да остатак око 34 одсто Руси продају коме они хоће, а да притом тај власник буде прихватљив и за ОФАК. Поента је да САД сумња да ће Србија ако би преузела све руске акције потпуно истиснула Русе из НИС, због наших добрих односа и зато и њима одговара неко ко ће тај посао завршити до краја. Дакле, НИС без Руса – објашњава наш саговорник.

На питање а шта ако Руси неће ништа од тога, јер они нису никад ни рекли да су спремни на продају, Васиљевић каже да ће онда доћи до стечаја, из чега ће се намирити повериоци, што није добро решење.

А на питање да ли мисли да су се можда два председника Русије и САД договорила да се оваква ситуација пролонгира док се рат не заврши (Трамп је пре пар дана поручио да Зеленски мора да прихвати споразум јер Москва добија рат), одговара да међу њима без сумње постоји договор око тога ко ће шта да узме (Поларни круг) део територије Украјине. Ако би услов био да се скину санкције НИС-у, онда постоји могућност да по праву САД тај изузетак постане правило, а то би онда могло да се злоупотребљава у неким другим случајевима, па није добро.

– Све док не буду уведене секундарне санкције једино што Србији преостаје јесте да деривате купује у окружењу, што је логистичке скупље и теже, него када имате своју рафинерију која ради.

А рафинерија може да не ради шест месеци, али онда је питање колико кошта њено поновно покретање, а кошта много – каже Васиљевић.

– Порука Лаврова је да је њихов циљ да се НИС не дира и да остане такав-какав јер је то њихова брига (запослени, губици... итд.), а наша би била брига да се снабдемо из увоза. Наравно да неће дати да се НИС национализује и јасно је да ће под национализацијом подразумевати сваки вид покушаја да се компанија преузме, како год ми то звали. Да ли ће бити некаквог позитивног изненађења и договора, не знам, можда да, можда не – каже Владан Павловић, аналитичар ИПОПЕМА секјуритис.

– Оно што Србији сада преостаје је да максимално ангажује логистичке капацитете и да питање недостатка деривата реши кроз увоз, док се санкције Русији не буду скинуле, вероватно у току друге половне следеће године. Национализација „Нафтне индустрије Србије” или сурогат исте у овом тренутку ми се чини немогућим, без тежих политичких последица, тако да остаје нада да ћемо некако скупити довољно цистерни за увоз деривата док се рафинерија опет не покрене – закључује он.

Поједини аналитичари претпостављају да су Руси очекивали да се ситуација с НИС-ом реши тако што би одвојили неки део државна банка и направили некакав независни национални банковни систем као што је случај у Русији, Кини и Ирану. Исти извор каже да се то сада ради и у Аргентини, Уругвају и Бразилу.