Инвестиције важније од брзе зараде

ПОЛИТИКИН ПОСЛОВНИ КЛУБ
"Мада се многи брокери не би сложили, профит није једино мерило успеха неке компаније. Подредите ли све само једном циљу – што већем профиту, престанете ли да размишљате дугорочно, у неком тренутку ћете постићи велики успон, али се може догодити да онда доживите крах. Да би фирма опстала и развијала неопходно је да у континуитету буде ликвидна, да уредно плаћа што је дужна и наплаћује испоручену робу и да обезбеди неопходне инвестиције за раст и развој.

У ових неколико реченица Драган Николић, генерални директор "Тигра", сажима формулу успеха корпорације на чијем је већ 15 година. Компаније која је прошлу годину завршила са 7.426.629.000 динара укупног пословног прихода, око милион евра добити, која је пиротским гумама годинама освајала свет, тако да данас извози 80 одсто произведених аутомобилских гума, више од 65 одсто, а врло брзо и 90 одсто обуће и четвртину, односно петину хемијских производа и гумено-техничке робе. Своју робу успела је да пласира и оним најзахтевнијим купцима у свету и да у Пирот доведе најпознатије стратешке партнере из света. И да се прва котира на А листингу Београдске берзе. И да стално инвестира – са планом да у наредне три године, како најављује Николић, уложи још око 20 милиона евра.

Неколико месеци након изласка на А листинг, "Тигар " је на тржиште капитала изашао и са додатним акцијама у вредности 15 одсто постојећег капитала. Какав је старт и каква су очекивања?

– Излазак на А листинг берзе имао је вишеструко позитивне ефекте, а прави тест за одмеравање тог успеха биће ова докапитализација. Ако успемо да продамо више од 60 одсто емитованих акција, сматраћемо је успешном. У току је понуда потенцијалним купцима са правом прече куповине, уз значајно интересовање и осталих инвеститора.

Стартовали сте у не баш згодном тренутку, кад акције на берзи падају, као последица политичких прилика или зато што су, како неки мисле, цене биле надуване.

– Истина да осцилације на политичком плану, па и ове око решавања статуса Космета, утичу на збивања на берзи и то највише на акције листираних компанија. Међутим, питање је шта је прави тренутак. Ако будемо чекали праву прилику да што више зарадимо, инвестиције и развој подредићемо стицању што већег профита. А наш циљ је да останемо трајно на берзи да, кад нам је то потребно, прикупљањем капитала и на овај начин пулсирамо развој компаније.

Које ћете инвестиције реализовати средствима прикупљеним продајом акција ове емисије?

– Реч је, пре свега, о улагањима на новој локацији "Тигар 3" и модернизацији трговачке мреже. Планирамо да фабрику обуће, технолошки осавремењену и удвострученог производног капацитета, на овај простор преселимо до средине идуће године и да у марту кренемо са градњом погона за рециклажу старих гума и производњу широке лепезе робе од гумених гранулата.

После дугогодишње сарадње са "Мишленом" у производњи и пласману ауто-гума, судећи по најавама, пројекат рециклаже донеће и ново стратешко партнерство са британским Гринхаус инвестмент фондом?

– Обавили смо све припреме за реализацију овог пројеката и спремни смо да инвестицију у производни део, вредну 7,5 милиона евра, обезбедимо и из сопствених средстава. Међутим, било би добро да у том послу имамо финансијског, али и партнера који би нам побољшао позицију на тржишту и отворио канале продаје. Ту могућност нуди Гринхаус инвестмент фонд са којим смо потписали писмо о намерама. Али има и других заинтересованих.

Да ли би и "Гринхаус" био већински власник као "Мишлен" у "Ауто-гумама"?

– У индустријском, производном сегменту извесно задржаћемо већинско власништво, док у комерцијалном ту амбицију немамо.

Рециклажа је нови бизнис у Србији. Да ли постоје сви предуслови да он и код нас постане успешан?

– Чекали смо са овим пројектом три године док нисмо били сигурни да ће наша законска регулатива ту област регулисати као што је то учињено у Европи. У сарадњи са Светком банком, односно ИФЦ-ом и холандским експертима урадили смо комплетну студију и предали је влади. Истина, закон који ће морати да буде пропраћен подзаконским актима, чиме би се комплетно уредила ова материја – од сакупљања, преко прераде отпадних материја до информисања о том процесу – није још усвојен, али је припремљен. Колико знам, предат је парламенту.

Што се нас тиче, ми имамо и знање и технологију и капацитете да то урадимо као у Европи. И у отпаду има пара, само то треба умети искористити на прави начин.

Да трошак претворите у профит?

– Производи од гумених гранулата који се користе у грађевинарству потребни су и домаћем и тражени на иностраном тржишту. Рачунамо да ће се инвестиција исплатити већ за три године.

Поменули сте Светску банку, једног од сувласника у "Ауто-гумама". Неке домаће фирме беже од власничког удела међународних финансијских организација? Каква су ваша искуства?

– Задовољни смо досадашњим партнерством и даље преговарамо и са ИФЦ-ом и са другим међународним финансијским институцијама – и о кредитирању и о еквити партнерству. Што се тиче удела у "Ауто-гумама", Светска банка је својевремено на основу улагања, имала својих десет одсто, повећала их на 13, сада има девет и, како је предвиђено, "Мишлен" ће откупити банчин удео.

А зашто сте "Мишлену" препустили већинско власништво?

– "Тигар" је свој удео у овом заједничком предузећу са првобитних 65 одсто свео на 30 одсто, свестан глобализације у овој индустрији, процењујући да би за то касније било касно и искористивши прави тренутак да и тако дође до средстава за даљи развој система.

Фирма сте која може и од комерцијалних банака да добије кредит и то под повољнијим условима него многе друге. Која је предност аранжмана са међународним финансијерима?

– У моменту када смо добили зајам ИФЦ-а то је био је најповољнији кредит и утицао је на обарање камата на нашем тржишту. Прва смо фирма која је добила и кредит ЕБРД-а. Њихови захтеви и процедуре јесу строги, али кад их прођете, све је проверено. За мене је то понајвише питање могућности да имате више извора финансирања, а онда конкуренција чини своје.

Привредници се жале на ограничене изворе финансирања и скупе кредите, а банкари одговарају да за добре пројекте увек има пара?

– То је оно – шта је старије кока или јаје. Ипак сам убеђен да паре нису проблем уколико имате добар пројекат, доказив у свим параметрима и јасан концепт реализације.

Уз "Ју-Ес-Стил" сте један од највећих српских извозника. Шта је по вашем мишљењу, решење за ублажавање спољнотрговинског дефицита и повећање српског извоза?

– Не постоји један рецепт: нешто је за једне гране добро, а за друге није. Прича је много сложенија да би се могла сажети само у просту формулу – повећајте продуктивност, смањите трошкове, подигните конкурентност и нађите се у право време на правом тржишту. Свако мора да изгради свој конзистентан систем и да му производња по квалитету у стандардима буде прихватљива за таргетирана тржишта.

А држава, шта она може да учини?

– За "Тигар" би, рецимо, велики подстицај била финансијска подршка процесу сертификације производа за одређења тржишта, који је и скуп и технички сложен и захтева добре кадрове.

Извозници су се на овонедељном самиту највише жалили на прецењени динар.

– У дуплим смо маказама – између повећања инфлације и пада вредности евра. То увећава трошкове, али још горе би било да се поново нађемо у вртлогу инфлације. Надам се да ће се наћи начин да се то "испегла".

Шта би по Вама био реалан курс?

Тешко је избацити неку цифру, али би свакако морао да буде изнад 80 динара. У нашим плановима фигурише 85.

А шта би економске власти требало још да учине да би олакшале привређивање?

– Пре свега да обим јавне потрошње примере снази економије. Очекује нас тешка година у којој би требало зауставити раст трошкова и раст плата у јавном сектору, јер то оптерећује реални сектор. Давања на плате су и даље велика, при чему ја не мислим да се конкурентност може градити само на ниским личним дохоцима, али се морамо примерити окружењу. Морају се поједноставити процедуре и смањити трошкови који прате инвестициону градњу, ослободити намета увоз инвестиционе опреме и резервних делова, помоћи финансијски развој...

Предложено је смањење пореза на капитални добитак?

– То је важно за успешне фирме и за акционаре, као што је важно да се створе услови да што више фирми буде успешно. Концепт, по коме, од фирме наплатите мали порез на профит, а током године узимате много, ослабљује обртни капитал фирме и умањује развојне могућности.

Послујете, привлачите капитал и од "Тигра" данас живи пола Пирота?

– Да, запошљавамо око 4.600 радника од чега 2.600 у производњи ауто-гума.

Уз многа ограничења, попут удаљености од метрополе или лоших путева којима транспортујете робу и доводите инвеститоре, пословање у неразвијеним крајевима има једну предност: мање трошкове радне снаге?

– Ако поредите са примањима у београдском индустрији, а не са просечном зарадом у главном граду, наши људи, у ударним програмима, можда су и боље плаћени. Ми морамо да их сачувамо, добро платимо, да инвестирамо у боље услове живота и школовање. Имамо више од 500 радника са високом стручном спремом и школовали смо више 1.700 стручњака.

--------------------------------------------------------------------------

Акционарство брана уплитању политике

Ваше колеге из клуба "Привредник" указивале су, гостујући у "Политикином" пословном клубу, на велики утицај и мешање политике у привреду. Каква су Ваша искуства?

– Не бавим се политиком и нисам члан ниједне партије. Политику морам да пратим, да је разумем, да отпоштујем власт и да са онима на власти постигнем одговарајуће разумевање, како би пословни систем који водим био на месту које му припада.

Наравно, увек је било интенција да се политичари умешају, али су разумели наш аргумент да смо интернационално организована компанија са тржиштем у целом свету и да нам је бизнис у центру пажње.

Колико је акционарство било брана од мешања политике?

– Свакако да јесте. Наш систем је довољно сложен, да политичарима не би ни било упутно да се мешају.

--------------------------------------------------------------------------

Држава излази из "Тигра"

Министар Динкић је протекле недеље најавио да ће држава на берзу изнети свој мањински, иначе, највећи појединачни пакет акција у "Тигру"?

– Држава сада има 34 одсто "Тигрових" акција. Намера да изађе са својим пакетом и званично је потврђена и то је добро и за саму берзу. Уосталом, ми смо неколико година припремали концепт прве јавне понуде и да смо успели да то урадимо у време кад смо мислили да је то требало, била би то прва успешна јавна понуда на овим просторима.

Да ли очекујете да неко ко би био купац државног удела, евентуално, понуди преузимање?

– Теоријски могуће, али је питање колико се то некоме исплати. Онда би зато требало да има добар разлог.