Глобални ресет у Вашингтону: Европа испада из игре великих

Европа би могла да се нађе ван новог глобалног договора који разматра администрација америчког председника Доналда Трампа, преноси „Политико“, позивајући се на изворе упознате са дискусијама у Вашингтону. Према тим наводима, у Сједињеним Државама се разматра идеја о формирању новог савеза најмоћнијих држава света, неформално названог „Core 5“ или „Core Five“.

Како се наводи, у том уском кругу нашле би се САД, Русија, Кина, Индија и Јапан – пет држава које, из америчке перспективе, имају пресудан утицај на глобалну економију, безбедност, технологију и геополитику. Такав формат би, према проценама у Вашингтону, могао да замени досадашње механизме координације попут Г7, који се последњих година суочава са очигледним падом утицаја.

„Политико“ подсећа да Кина све снажније изазива САД у економској, технолошкој и војној сфери, док Индија бележи убрзан раст и све већи међународни значај. Русија, упркос вишегодишњем сукобу са колективним Западом, остаје кључни глобални актер чија се улога више не може игнорисати. Јапан се, пак, у америчким стратешким пројекцијама појављује као неопходан фактор равнотеже у Азијско-пацифичком региону, пре свега у контексту односа са Кином и Русијом.

У том контексту, упадљиво је одсуство Европе. Како наводи амерички лист, поједини утицајни европски политичари већ оцењују да је реч о сигналу да је Трамп практично отворио нову фазу политичког и економског захлађења односа са Европском унијом. Ипак, у Вашингтону то виде пре као прагматичан, „пословни“ потез, а не као идеолошки сукоб.

Последњих година, истиче „Политико“, Европа се суочава са озбиљним структурним проблемима – од стагнације индустрије и губитка технолошке конкурентности, до демографског пада. Као илустрацију, лист наводи недавне вести о затварању последњих великих челичана у појединим европским државама, што се до пре неколико деценија сматрало незамисливим.

У том светлу, идеја о „Core 5“ делује као покушај САД да редефинишу мултиполарни свет по сопственој мери, концентришући одлучивање у рукама неколико најмоћнијих држава. Ипак, саговорници „Политика“ указују да такав савез није без изазова, јер Русија, Кина и Индија немају посебан интерес да прихвате модел у којем би САД имале водећу и усмеравајућу улогу.

Иако је питање да ли ће ова иницијатива заживети у пракси, једно је, према оцени америчког листа, већ сада јасно: Европа се у новим глобалним комбинацијама све чешће посматра као споредан фактор, а не као један од кључних стубова светског поретка.