Напољу снег, а у пластеницима малина

Главна сезона малина у Србији давно је прошла, али у ариљским малињацима ово воће бере се до у касну јесен и то као допуна буџету произвођачима.

Пластеничка производња овог воћа нов је начин да малинари извуку максимум од плодова којих је због климатских промена и старости садног материјала све мање, пише агенција Рина и истиче да цена касних сорти у малопродаји достиже чак и 2.000 до 2.500 динара по килограму, док откупна варира током сезоне.

– Као нова алтернатива за будућност, малина у пластеницима је веома значајна. Пластеничка малина рађа два пута годишње – прва берба крајем маја и почетком јуна траје до краја августа, друга почиње почетком септембра и траје све до децембра. Напољу је снег и минус, а у пластенику имамо малину. Холандска сорта „скy” је веома захвална – добра структура, издржљивост, одлична за транспорт. Французи желе „виламет”, Блиски исток више воли слатку „микер” сорту, рекао је за ову агенцију пољопривредни произвођач Александар Обрадовић.

За пластеничку производњу каже да јесте спас, али су улагања велика због чега веома мали број људи ради на овакав начин. Очекујемо подршку државе и министарства како би се произвођачи мотивисали да пређу са традиционалног модела на заштићену производњу.

Стручњак за воћарство др Александар Лепосавић каже да је пластеничка производња малина добра ствар, али да је за овакву производњу потребно далеко више знања него код производње на отвореном пољу. Према његовим речима, већа су улагања, али је и виша цена, јер је производ намењен свежој потрошњи. То је један од подстицаја за веће присуство оваквих система у нашој укупној производњи.

У слободној продаји на тржишту, посебно на друштвеним мрежама у групама које окупљају воћаре, продају се већ годинама и саднице малина које рађају до касно у јесен на отвореном, јер у свету расте тражња за малином у свим периодима године.

У последње време, бар према коментарима произвођача, у малињацима је доста распрострањена сорта „херитиџ”. Лепосавић у својој монографији „Савремена производња малине” наводи да она припада групи најзаступљенијих двородних сорти у свету. Први род доноси касно – почетком јула, а други у току септембра и октобра. Годинама су такође присутне и „полана” али и „полка”, популарна пољска сорта, која се брзо раширила у производним засадима у тој земљи, али и у Србији, Босни и Херцеговини, Украјини…Како напомиње аутор, већи произвођачи ову, али и друге двородне сорте малине гаје само за производњу другог, такозваног јесењег рода и то из два разлога.

Код двородних сорти се дешава да због временских прилика велики проценат другог рода остаје необран. Такође, истиче да берба летњег рода пада у време једнородних сорти и других летњих радова.

Као што је познато, сорта „виламет”, чији плодови сазревају половином јуна, најзаступљенија је у српским малиногорјима (више од 90 одсто) и даје малину врхунског квалитета по којем је Србија давно препозната.

Због бројности засада уочи њене бербе, која се углавном протеже до краја јула, води се сваке године битка око откупне цене овог воћа. Многи страни купци управо инсистирају на тој сорти и већ праве планове за наредну годину.

Како Лепосавић каже за „Политику” , Французи су посебно спремни на дугорочну сарадњу и траже већи број коопераната, али постоји само један услов –да за њихове потребе гаје првенствено „виламет” или „микер”. Друге сорте које су, у недостатку доброг садног материјала, последњих година ширене у нашим малиногорјима их не занимају јер нису по укусу њихових потрошача. Зато би, каже, требало обратити пажњу на одржавање квалитета и увозне малине из Украјине, Кине, Киргизије и других земаља које се прерађују и продају као наше, а страни купци то не желе.

Каже и да је кондиционо стања у засадима лоше и да ће то утицати и на цену у следећој години која ће бити стимулативна за произвођаче, али је питање како ће откупљивачи и извозници одреаговати на такво стање на тржишту.