Стала потрага за 570 киднапованих Срба

Мешовита комисија за проналажење тела Срба киднапованих и убијених на КиМ 1998. и 1999. године, током ратних сукоба, замрзла је рад кривицом власти у такозваној републици Косово, на челу са Албином Куртијем. Албански чланови комисије нису заинтересовани за истину о нестанку Срба, о чијој се судбина ништа не зна већ дуже од 26 година.

Киднаповање српског живља у јужној српској покрајини отпочело је крајем 1998. и наставило се до августа 1999. године, а у том периоду отето је више од хиљаду невиних Срба. Киднаповани су из својих кућа, станова, испред продавница, на улици... Мета албанских зликоваца били су Срби који су остали да сачувају своја огњишта.

Током рада заједничке комисије за проналажење посмртних остатака киднапованих, за неколико година ексхумирано је око 370 настрадалих Срба, док се за још око 570 трага. Не постоји место на КиМ где албански терористи нису киднаповали Србе, али и неалбански живаљ. Примера ради, на подручју призренског округа киднаповано је око 150 Срба, а на подручју ораховачке општине, у селима Оптеруша, Ретимље, Велика Хоча отето је око шездесет становника српске националности. Један број киднапованих Срба из ове општине пронађен је у јами Волујак, код Клине, на подручју пећког округа.

Кад се очекивало да ће се потрага за несталима наставити, она је прекинута, тако да родбина киднапованих није успела да сазна судбину својих најмилијих. Широм КиМ налази се више од четрдесет масовних гробница. Поменимо само неке: Дреновац, Малишево, Драгобиље, Клечка, Глођане, Будаково, Тусус, Трпеза, a ту је и Кукс (Албанија), као и многа друга.

За убиства и киднаповање Срба још нико није одговарао, иако су имена многих албанских злочинаца позната. Наиме, четворици вођа ОВК – Хашиму Тачију, Кадрију Веселију, Реџепу Селимију и Јакупу Краснићију – 2023. године отпочело је суђење за дугачак списак злодела над српским, али и албанским живљем. Специјални суд у Хагу терети их за злочине против човечности – прогон, затварање, мучење, убиства, киднаповање... У оптужници се наводи да су кривична дела која им се стављају на терет извршена у периоду од 1998. до августа 1999. године на више места на територији КиМ, као као и у Кукешу и Цехану на северу Албаније. Сва злочиначка дела починили су припадници ОВК, под командом поменуте четворице. Да ли ће ова четворка бити осуђена за своја злодела, или ће се као Рамуш Харадинај наћи на слободи? И поред инсистирања српске комисије да се проналажење несталих настави, косовске власти одбијају сарадњу.

А кад је реч о несталим Србима, треба рећи да се ни о судбини око 1.500 српских душа несталих на подручју Хрватске још ништа не зна. Зачуђујуће је то што међународна заједница на све ово ћути.

Мирослав Тодоровић,

Београд/Призрен