Преко жице без казне

Осморица притвореника који су недавно побегли из затвора у Вршцу и који су после неколико дана ухваћени, пребачени су у Казнено-поправни завод Пожаревац и смештени у самице. Они, међутим, неће кривично одговарати због покушаја да се на овако дрзак начин домогну слободе једноставно зато што бекство из затвора није кривично дело.
Денису Ровчанину, Ивану Николићу, Зорану Младену, Оливеру Лекићу, Рајку Јовановићу, Драгану Алексовском, Марјану Стојанову и Милану Тодоровићу, који су из вршачког притвора побегли у ноћи између 30. и 31. октобра, изречена је дисциплинска мера 15 дана самице, потврдио је за "Политику" Дамир Јока, начелник Одељења за третман и алтернативне санкције у Управи за извршење заводских санкција Министарства правде Србије.

Како је досадашњом истрагом утврђено, њих осморица су тог дана после повечерја уклонили већ раније разваљену решетку са прозора ћелије, а онда се преко крова, кроз бодљикаву жицу и суседно двориште домогли улица Вршца. Ухапшени су после неколико дана. Двојица од њих су кратак боравак на слободи искористили да почине нова кривична дела. Истовремено, потврђује Јока, против припадника службе обезбеђења, који су критичног дана били на дужности, поведен је дисциплински поступак. Они су суспендовани и у току је нека врста интерне истраге читавог догађаја.

– Без обзира на то да ли је реч о правоснажно осуђеном лицу или о притворенику против кога је поступак у току, за бекство из затвора предвиђена је само дисциплинска одговорност, а то је најчешће упућивање 15 дана у самицу – објашњава Јока. – Наравно, уколико је за време бекства почињено неко кривично дело, онда следи посебан и одвојени поступак за то.

Против бегунаца се, дакле, због самог чина напуштања затвора, не покреће кривични поступак. Ипак, нечији покушај бежања суд може да третира као отежавајућу околност приликом изрицања пресуде.

Наш саговорник напомиње да је у јавности створена заблуда да наводно једино код нас бегунци не подлежу кривичној одговорности. То једноставно није тачно. Према Јокиним речима, нигде у Европи бекство из затвора није кривично дело, а последња држава у којој то јесте било је некадашња Демократска република Немачка, вероватно из "објективних", разлога (чести покушаји пребега на запад). Али то је давна прошлост.

– Да ли нешто треба мењати? То је већ ствар казнене политике, друштвеног опредељења, законодавства... Рекао бих да је то можда и филозофско, социолошко и антрополошко питање. Јер, природна је потреба човека да покуша да напусти простор у којем је ограђен, затворен, без обзира на злочин који је починио. Наравно, друго је безбедносно питање, односно наша спремност и способност да га у томе спречимо – каже Дамир Јока.

Према подацима Управе за извршење заводских санкција, током прошле године евидентирано је бекство девет осуђеника. Сви су ухваћени и враћени у затворе. Наш саговорник објашњава да треба разликовати класично бекство од удаљења, када осуђеник закасни на "прозивку", или реши да продужи слободан викенд. Од 2004. године до данас побегло је 46 осуђеника, а евидентирано је 874 такозвана удаљења.

Затворе у Србији тренутно "насељава" око 8.500 затвореника (правоснажно осуђених и притворених). Када би се испоштовали стандарди Европске уније та цифра не би смела да буде већа од 4.500. Упозоравајуће је и то што се у држави не смањује број извршених кривичних дела, посебно оних тежих. Имајући све у виду тешко да за утеху може да послужи податак да је у току низ реконструкција постојећих, као и изградња нових објеката за издржавање затворске казне.

М. Јанковић

-----------------------------------------------------------

Нови начелник затворског "Хајата"

Посебна притворска јединица београдског Окружног затвора, популарно названа "Хајат", има новог шефа. За првог човека овог дела притворске јединице, уместо Жељка Ковачевића,  именован je Дејан Бошњаковић, сазнаје "Политика".

- Није реч ни о каквој смени. До кадровских промена је дошло јер је Ковачевићу истекао двогодишњи мандат после којег се вратио у МУП на службовање. Бошњаковић је до сада био Ковачевићев заменик, тако да је његово постављење на ово место само уобичајени след догађаја - наводи наш саговорник из Централног затвора.

Посебна притворска јединица Окружног суда основана је 2001. године, а у њој се тренутно налази око 250 притвореника оптужених за организовани криминал и ратне злочине.

Име донедавног начелника Жељка Ковачевића доспело је у жижу јавности почетком ове године када је у јавност процурела информација да је на место начелника Посебне јединице Централног затвора постављен на лични захтев министра полиције Драгана Јочића. Како се тада говорило, Јочић је Ковачевића, који је радио у црногорском затвору Спуж, у новембру 2004. години прво запослио у УБПОК-у, а потом га је у септембру 2005. године пребацио у београдски Окружни затвор. Око Ковачевића се дигла медијска прашина и због проблематичне дипломе средње школе коју је он, како је тврдио, завршио у Бихаћу, а није га било у евиденцији те установе.