Сло­ни­ца Ма­ја сти­же на про­ле­ће

„Сло­ни­ца Ма­ја, до­ла­зи до ма­ја”, ша­љи­во је ре­као Кри­сти­јан Ова­ри, би­о­лог у „Вр­ту до­бре на­де”. Пр­во сти­же ста­ри­ја да­ма – Ма­ја, из Че­стер­ског зо­о­ло­шког вр­та, а по­сле ње оче­ку­је се још јед­на жен­ка. Ове но­ве ста­нар­ке тре­ба­ло би да до­ђу у на­шу зе­мљу кра­јем мар­та или по­чет­ком апри­ла. То је јед­на од глав­них но­ви­на ко­ја оче­ку­је по­се­ти­о­це у на­ред­ној го­ди­ни, у ко­јој Зо­о­ло­шки врт сла­ви 90. ро­ђен­дан.

При­пре­ме за овај до­га­ђај већ уве­ли­ко су у то­ку, про­стор је спре­ман, на ре­ду је још ад­ми­ни­стра­ци­ја.

– До­ла­зак сло­на је ве­о­ма зах­те­ван ко­рак, све мо­ра да иде по пла­ну. Мо­дер­ни­зо­ва­ли смо ста­ру на­стам­бу. Ура­ди­ли смо мо­дер­ни­ју огра­ду, као и но­ву огра­ду за по­се­ти­о­це. Још је­дан но­ви­тет је и то што смо са­чу­ва­ли део ка­на­ла и пре­тво­ри­ли га у ба­зен, та­ко да ће сло­ни­ца има­ти при­ли­ке да се са­ма оку­па кад по­же­ли. Уну­тра­шња про­сто­ри­ја је пре­у­ре­ђе­на, скло­ни­ли смо ка­ми­ле, оне ће има­ти цео про­стор за се­бе. Тре­ба да нам до­ђе још игра­ча­ка јер, као и са сва­ким де­те­том, бр­зо им до­са­де ста­ре. По при­ро­ди су сло­но­ви вр­ло зна­ти­жељ­ни па во­ле да узи­ма­ју ства­ри, за­то је бит­но да се са њи­ма ра­ди и по­све­ти тре­нин­зи­ма – об­ја­снио је Кри­сти­јан при­ли­ком ју­че­ра­шњег оби­ла­ска оазе жи­во­ти­ња.

„Врт до­бре на­де” ће од сле­де­ће сед­ми­це би­ти бо­га­ти­ји и за три се­стре меч­ке, ко­је се оче­ку­ју 15, 16, и 18. де­цем­бра. Ста­ри ме­две­ди су за­слу­же­но оти­шли на дру­гу ло­ка­ци­ју да про­ве­ду мир­не да­не у пен­зи­ји, а ове три де­вој­ке су од­ра­ста­ле за­јед­но, са­да ће до­ћи да за­ба­вља­ју по­се­ти­о­це у на­шој пре­сто­ни­ци.

Ше­та­ју­ћи вр­том, те­шко је не обра­ти­ти па­жњу на ве­се­лог ста­нов­ни­ка Бер­та. Он је фо­ка, глав­ни по­сао му је хра­на, али из­дво­ји он и ма­ло вре­ме­на за по­зи­ра­ње пред ка­ме­ра­ма. Во­ли да се сли­ка и сни­ма па је за­ба­вља­ње љу­ди ње­гов хо­би.

Нај­ста­ри­ји жи­тељ Зоо-вр­та је чак и од­ли­ко­ван, ушао је у Ги­ни­со­ву књи­гу ре­кор­да. Али­га­тор Му­ја до­шао је у „Врт до­бре на­де” 1937. го­ди­не и нај­ста­ри­ји је при­пад­ник сво­је вр­сте на све­ту.

За наш лист го­во­рио је и Ср­бо­љуб Алек­сић, ди­рек­тор Бе­о­град­ског зоо-вр­та, ко­ји је ре­као да је ова го­ди­на за њих би­ла ве­о­ма иза­зов­на, али су за­до­вољ­ни оним што су ура­ди­ли.

– За­вр­ши­ли смо ре­кон­струк­ци­ју про­сто­ра за сло­но­ве, ус­пе­ли смо да ре­а­ли­зу­је­мо и не­ке ма­ње про­јек­те. Ме­ђу њи­ма је и но­ви про­стор за ле­му­ре, ко­ји ће би­ти отво­рен на про­ле­ће. Фо­кус нам је на сре­ђи­ва­њу про­сто­ра за џи­нов­ског мра­во­је­да ко­ји је сти­гао кра­јем про­шле го­ди­не. Сти­гли су нам пин­гви­ни из Дан­ске, а сле­де­ће го­ди­не сти­жу још че­ти­ри из Мин­хе­на – на­ја­вио је Алек­сић.

У то­ку го­ди­не ве­ли­ку по­моћ до­би­ја­ли су од Ми­ни­стар­ства ту­ри­зма и омла­ди­не. Ор­га­ни­зо­ва­ли су и ме­ђу­на­род­ни до­га­ђај ко­ји је оку­пио све вр­то­ве ре­ги­о­на из Ати­не, Са­ра­је­ва, За­гре­ба, Љу­бља­не, Бу­дим­пе­ште, Со­фи­је на ко­ји­ма су раз­ме­ни­ли ис­ку­ства. Оформ­ље­на је и асо­ци­ја­ци­ја ре­ги­о­нал­них зо­о­ло­шких вр­то­ва „Са­у­тист Ју­ро­пејн зоо-асо­си­јејшн”.

– На Пе­тров­дан, 12. ју­ла, ка­да је и сла­ва вр­та, сла­ви­мо 90. ро­ђен­дан, још пра­ви­мо пла­но­ве ка­ко да то обе­ле­жи­мо. Има­ће­мо и не­ке кам­па­ње у то­ку го­ди­не, ка­да кре­не се­зо­на и бу­де леп­ше вре­ме, а на њи­ма ће­мо љу­ди­ма ука­за­ти да је то го­ди­на ју­би­ле­ја – ис­та­као је Алек­сић.