ЕПС профитабилан и у 2025. години

Проглашени сте најуспешнијим предузећем у 2024. Какви су изгледи да исти успех поновите и у 2025. и колико је ова година била изазовнија од претходне?

ЕПС је био успешан не само 2024, већ и 2023. године. И 2025. година доказује да настављамо путем континуиране финансијске стабилности и профитабилности. Деветомесечна добит достигла је 34,4 милијарде динара, што је за нешто више од пет милијарди динара бољи резултат него у прошлој години. И ова година биће година у којој се ЕПС неће додатно кредитно задужити. То су јасни финансијски резултати, али поносни смо и на пословне резултате, који се огледају пре свега у завршетку нових производних капацитета, од термоелектране Б3 у Костолцу, преко мале соларне електране „Петка”, до ветропарка „Костолац”, који је започео пробни рад.

Успешно приводимо крају и највећи пројекат у области заштите животне средине, изградњу система за одсумпоравање у ТЕНТ-у Б. Тестирања су показала да ће постројење испунити очекивања и смањити емисије за чак 30 пута, што је доказано и на таквом постројењу у ТЕНТ-у А.

Какав је тренд у рударском сектору?

Такође, настављен је и позитиван тренд у рударском сектору, производња угља је за 10 одсто већа него 2024. године. У исто време, монтажни плацеви у Колубари представљају градилиште за понос, јер је у току монтажа чак 10 справа основне рударске механизације укупне тежине 16.000 тона, као и 23 погонске станице са укупно 40 километара транспортера. То је уједно и највећа монтажа рударске опреме у историји тог рударског басена.

Увели сте новине и кроз дигитализацију, односно плаћање рачуна?

Наставили смо и активан рад на дигитализацији услуга, наш портал и апликацију сада користи више од милион грађана, док се за услугу електронског рачуна определило више од 400.000. Све те резултате и финансијске и пословне остварили смо у години коју је обележила историјски лоша хидрологија, када су недостајуће количине електричне енергије обезбеђене интензивнијим радом термосектора и на регионалном тржишту. Свакако не смемо заборавити и интензивне активности на трансформацији компаније, организационим променама и систематизацији која је то пратила како би ефикаснијим пословањем и уштедама унапредили пословање компаније.

Да ли смо и даље међу ретким земљама где се домаћинства и даље греју на струју иако последњи подаци Евростата потврђују да нисмо уопште међу онима који имају најнижу цену струје?

Грађани у европским земљама користе разне друге енергенте за грејање, а Србија је нажалост, једна од ретких земаља у Европи у којима се домаћинства и даље греју на струју. То значи само да им се исплати, али и да је паритет енергената такав да није мотивишући за изналажење других ефикаснијих и еколошки прихватљивијих решења.

Србија нема уговор за набавку гаса, како ће се то одразити на рад постројења ЕПС-а која троше гас, а како на потрошњу струје?

ЕПС генерално као компанија није у значајној мери изложена зависности од гаса. Потребне количине уговорене су са нашим дугогодишњим партнером „Србијагасом”. Свакако је важно нагласити и да смо мирни када је реч о мазуту, којег имамо довољно за годишњу потрошњу. Тренутно бољу хидролошку ситуацију искористићемо да подигнемо ниво акумулација на билансне вредности, док депоније угља држимо на највећем могућем нивоу. Осим тога, финансијска ситуација нам омогућава да и додатне потенцијалне ризике превазиђемо и у сваком тренутку обезбедимо стабилно снабдевање електричном енергијом.

Колико ЕПС процентуално увози угаљ током године и колико су трошкови увоза? Да ли када се подвуче црта увоз угља из Индонезије преко луке Бар до ТЕНТ-а кошта мање или више од експлоатације домаћег угља и за колико?

Када говоримо о угљу морамо да имамо у виду две битне чињенице. Прва је да је увоз угља мањи у односу на 2022. и 2023. за скоро 50 одсто. Друга чињеница је да је калоријска вредност нашег угља таква да је потребно надоместити квалитет како бисмо максимално искористили, пре свега блокове у ТЕНТ-у Б, и остварили највећу могућу производњу електричне енергије. У исто време, повећањем нивоа сагоревања у блоку смањује се емисија угљен-диоксида, што ће за последицу имати и мање трошкове за угљен-диоксид таксу. Дакле, већа снага и енергија уз мање емисије и трошкове угљен-диоксида, али и диверсификовано снабдевање енергентима како бисмо обезбедили додатну енергетску сигурност током процеса енергетске транзиције.

Зашто се потрошачи масовно жале на лош квалитет угља у Лазаревцу, колико ће реално с тих копова моћи да се добије квалитетнији угаљ?

Није никаква тајна да је угаљ из Колубаре знатно ниже калоријске вредности него некада пре. Морамо прихватити да је то максималан квалитет који имамо. Угаљ ће неминовно бити транзициони енергент, потрошачи угља треба да размишљају у том правцу и траже нека еколошки прихватљивија решења. Свима је јасно да ће угаљ у неком тренутку бити замењен обновљивим изворима енергије. И енергетска транзиција треба да се доживи као прилика да свако до нас, не само енергетске компаније, да свој допринос заштити животне средине. Мерама енергетске ефикасности и постављањем соларних панела грађани могу да допринесу енергетској сигурности.

Колико ЕПС увози струје и од кога купује? И колико нам та струја помаже у пиковима током зиме?

Као и код теме угља, и овде морамо да у потпуности променимо парадигму гледања на извоз/увоз електричне енергије. Цео енергетски свет данас има потпуно другачији облик и суштину. То је свет у којем имамо много учесника, од малих произвођача, преко независних великих произвођача, државних енергетских компанија, трговаца, берзи…. У том свету свако тражи своје место. И ЕПС као доминантан играч на тржишту послује са циљем да оствари максималне пословне резултате кроз оптимизацију енергетског микса и прихода. На годишњем нивоу ЕПС обезбеђује на тржишту између 2.000 и 3.000 гигават-сати, и наш принцип је да управо коришћењем расположивог енергетског микса створимо додатну корист за компанију, али и за потрошаче.

Колико је укупно већа потрошња електричне енергије, будући да се сада и лети много троши струја због хлађења, а и зими се грејемо? Да ли сте од смањења црвене зоне са 1.600 на 1.200 киловат-сати приметили да је мање оних који су у овој најскупљој зони?

Прошло лето је показало да се бришу разлике између летње и зимске потрошње, али сада је присутна још једна реалност. Цена електричне енергије на тржишту током ноћи је иста или премашује дневне цене. И то је могло да се очекује ако знамо да нарочито током сунчаних дана соларне електране потискују термоблокове и базну енергију, који, с друге стране, користе своју прилику производњом током ноћи. Приметан је ефекат смањења границе црвене зоне, и у наредном периоду очекујемо још веће ефекте јер је искључиви циљ ове мере подизање свести о значају енергетске ефикасности, а верујем да смо свесни да је неопходност смањења емисија штетних гасова задатак за све нас. Уз мало пажње и промена у свакодневном животу, свако може да да свој допринос унапређењу квалитета животне средине, уз очување сопственог комфора.

Како теку преговори с Јапанцима око реверзибилне ХЕ „Бистрица”, када ће тај капацитет бити на мрежи? Она ће служити за балансирање, али како у будућности надокнадити енергију из термоелектрана „Колубара”, „Морава”?

Реверзибилна ХЕ „Бистрица” је свакако једна од најзначајнијих инвестиција, стратешки пројекат у енергетском сектору који ће обезбедити складиштење енергије, бржу интеграцију обновљивих извора енергије и боље балансирање електроенергетским системом. Дакле, са снагом од око 650 мегавата обезбедиће стабилан рад електроенергетског система у будућности, не само Србије већ и региона. Наредне године требало би да у максималној могућој мери покренемо грађевинске, припремне, радове на инфраструктурним пројектима попут измештања путева, водоводне мреже…. План је да се током 2027. заврше све припремне активности за закључење уговора о финансирању и финализација тендерске документације. Обновљиви извори енергије и пројекти попут једног гигавата солара са својом енергијом и балансирањем батеријским складиштима даће свој допринос у сигурности система. За разлику од угља, енергија сунца нам је вечно доступна. Наравно, и мањи капацитети попут соларних електрана „Морава” и „Колубара” имаће своју улогу и ово су најспремнији заменски производни капацитети за изградњу и верујемо да ћемо са овим новим пројектима наставити започети процес декарбонизације.

Како ће се најављено увођење ЦБАМ-а одразити на цену струју код нас?

ЦБАМ је механизам који даје подршку енергетској транзицији. Улога те таксе би требало да буде подршка изградњи обновљивих извора енергије. Питање је само како ће бити имплементирана и које су финансијске последице. Такса као такса се неће одразити на цену електричне енергије за грађане, али пут подизања енергетске ефикасности и смањење емисија са ефектом стаклене баште зарад побољшања квалитета живота сваког од нас, можда ће у перспективи имати утицај. Сви желимо да имамо здравији ваздух и свако од нас, не само произвођачи електричне енергије, мора дати допринос и заиста искрено очекујем од свих грађана да посвећено и истрајно допринесу штедњи, ефикасније користе електричну енергију, али и генерацијама пред нам оставе Србију еколошки чистију, а ми као компанија ћемо својим активностима истрајавати у овим процесима.