Мерц тврди да Путин жели обнову СССР-а

Европска безбедност поново је у фокусу оштрих политичких тумачења и међусобно супротстављених наратива Запада и Русије, након што је немачки канцелар Фридрих Мерц изнео тврдњу да је руски председник Владимир Путин наводно заинтересован за обнову Совјетског Савеза у његовим некадашњим границама. Истовремено, из Москве стижу директна и недвосмислена порицања таквих намера, поткрепљена недавним изјавама самог руског лидера.

Говорећи на конгресу Хришћанско-демократске уније и Хришћанско-социјалне уније (ЦДУ/ЦСУ), који је преношен уживо на Јутјубу, Мерц је изјавио да, по његовом мишљењу, Путин тежи „фундаменталној промени граница у Европи“ и обнављању СССР-а у бившим оквирима. Немачки канцелар је такву визију оценио као „огромну претњу“, наглашавајући да она има и војну димензију, посебно за државе које су некада биле део Совјетског Савеза.

У том контексту, Мерц је поручио да подршка Украјини, очување јединства Европске уније и блиска сарадња са Великом Британијом морају остати кључни приоритети немачке спољне и безбедносне политике. Он је и раније упозоравао на, како је навео, тешке последице могућег „пада“ Украјине, представљајући тај сценарио као директан удар на стабилност читаве Европе.

Међутим, тврдње које долазе из Берлина у оштрој су супротности са изјавама Владимира Путина, који је почетком децембра у интервјуу за телевизијски канал „Индија Тудеј“ изричито одбацио било какву могућност реинтеграције Совјетског Савеза. Руски председник је тада нагласио да је таква идеја не само немогућа, већ и потпуно бесмислена.

„Реинтеграција чега? Совјетског Савеза? Не, наравно да не, то једноставно не долази у обзир. Нема таквих циљева“, рекао је Путин, нагласивши да би у данашњим околностима такав потез био ирационалан и штетан за саму Русију.

Према његовим речима, евентуална обнова СССР-а радикално би променила етнички и верски састав Руске Федерације, што би отворило низ унутрашњих проблема. Путин је додао да не жели да упире прстом у појединце или групе када је реч о одговорности за распад Совјетског Савеза, истичући да се сам систем показао као неодржив и да ту чињеницу треба прихватити без накнадних ревизија.

Руски председник је у истом интервјуу указао и на, како је рекао, упорно инсистирање западних земаља на тези да Москва жели да обнови СССР, оценивши да се тиме плаши сопствено становништво и злоупотребљава утицај над глобалним медијима. Он је навео да је више пута јасно изнео свој став, али да његове речи на Западу често не наилазе на пријем.

„Не желе да слушају шта говорим. Желе само да слушају себе или да моје речи тумаче онако како им одговара“, закључио је Путин.

Тако се, упркос експлицитним порукама из Москве да обнова Совјетског Савеза није ни циљ ни опција, у западним престоницама наставља политички наратив који Русији приписује ревизионистичке намере. Разлика између ових ставова све више обликује тон европске безбедносне расправе и додатно продубљује јаз у међусобном разумевању две стране.