Батут: губа је данас излечива болест

Лепра, позната и као губа или Хансенова болест, хронична је заразна болест, а захваљујући савременој медицини данас је у потпуности излечива применом комбиноване антибиотске терапије, саопштио је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” поводом недавне појаве те болести у нама суседним земљама - Хрватској и Румунији.

Бактерија Mycobacterium лепрае изазива лепру, а та болест се развија изузетно споро, у прилог тој тврдњи иде то што период инкубације, односно време од инфекције до појаве првих симптома, може трајати више година, а понекад и 10 или више година.

„Батут” наводи да се лепра не преноси лако и да пренос захтева дуготрајан, близак и поновљен контакт са особом која болује од лепре и која није на лечењу, најчешће током више месеци, док краткотрајни, повремени или уобичајени свакодневни контакти, попут боравка на радном месту, у јавном превозу, образовним установама, трговинама или здравственим институцијама, не представљају ризик за пренос инфекције.

„Већина људи који дођу у контакт са бактеријом Mycobacterium лепрае никада не развије болест, захваљујући природној отпорности организма”, наводи се у саопштењу.

Након започињања терапије, заразност престаје врло брзо, често у року од неколико дана, те особа која се лечи не представља ризик за своју околину, због наведеног, лепра се у савременој јавноздравственој пракси сматра болешћу која се контролише медицинским мерама.

У случају дијагностиковања лепре, примењују се стандардни епидемиолошки поступци у складу са међународним смерницама.

Оболела особа добија одговарајућу антибиотску терапију, идентификују се и прегледају блиски контакти и, према процени се успоставља надзор и примењује хемиопрофилакса, објашњава „Батут”.

Блиским контактом сматра се особа која је била у дуготрајном, непосредном и редовном контакту са нелеченим оболелим, попут чланова домаћинства, а овакав циљани приступ омогућава ефикасну заштиту здравља без непотребног узнемиравања шире јавности.

Позивајући се на податке Светске здравствене организације, „Батут” наводи да је лепра је и даље присутна у свету, као и да се сваке године глобално региструје 150 до 200 хиљада нових случајева, највише у појединим деловима Азије, Африке и Латинске Америке.

У већини европских земаља и другим развијеним регионима света лепра је елиминисана као аутохтона болест, али се повремено могу регистровати импортовани случајеви (79 импортованих случајева је пријављено 2024. године у Европском региону СЗО).

Што се тиче Србије, последњи случајеви регистровани су пре више деценија.

„Батут” наводи да због међународних путовања, миграција и дугог периода инкубације, могуће је да се болест дијагностикује и у земљама у којима се иначе не јавља.

Такви импортовани случајеви су очекивана појава у савременом, глобално повезаном свету и не представљају показатељ локалног ширења болести нити угрожавања јавног здравља, нарочито када се примењују стандардне мере дијагностике, лечења и епидемиолошког надзора, преноси Танјгу.