Правда за Филипа

Ова глобална економска криза је стварно страшна. Падају стопе раста, оне пројектоване, па са прошлогодишњих шест одсто падосмо на 3,5 (на основу чега је направљен и буџет), па онда на један проценат (према Economist Intelligence Unit, нема никакве везе са MI 6), да би аналитичари МАТ-а (Месечне анализе и трендови) пре неки дан рекли да би било добро уколико овогодишња стопа раста буде 0,5 одсто. Једва чекам да влада крајем јануара изађе са својим пакетом мера за „подршку привреди“ – верујем да ће ту бити занимљивих предлога!

Добро, добро, неко ће рећи: то је оно што не чине, шта је то што чине? За одговор на то питање треба читати „Службени гласник“, мој омиљени недељник. Ту се, на пример, може наћи решење Комисије за заштиту конкуренције од 10. октобра прошле године у коме се условно одобрава „Филипу Морису” (Philip Morris, већински власник Дуванске индустрије Ниш) да стекне контролу, односно да преузме Дуванску индустрију Бујановац. О чему се заправо ту ради?

За Дуванску индустрију Бујановац а. д. (57 одсто капитала у друштвеном, односно државном власништву) нико од пушача (садашњих или бивших) вероватно није чуо. То је због тога што ово предузеће производи дуванску фолију, полупроизвод од делова дуванских листова, којим се пуне цигарете. Једини купци дуванске фолије коју производи ДИБ јесу произвођачи цигарета.

Па решио „Филип” да купи (приватизује) предузеће са 150 запослених које је на ивици пропасти. Да подржи приватизацију која се отегла и ушла у осму годину. Да инвестира у модернизацију производних погона, увећа производњу и омогући да се одржи запосленост, несумњиво на нижем нивоу него што је то сада, али на вишем него у случају стечаја постојећег предузећа

Све то може, каже Комисија за заштиту конкуренције – али под одређеним условима: за почетак, да „Филип” својим конкурентима у производњи цигарета прода најмање 20 одсто производње! И да доставља документацију о свим појединачним трансакцијама. И то у току три године. А и тај рок може да се промени, нагоре или надоле: „Како вам драго“!

Да ли највећи конкуренти дотичног „Филипа” (BAT и JTI) купују дуванску фолију из Бујановца? Не, они је увозе, домаће сировине их не интересују. Али „Филип” мора петину укупне производње да прода по цени по којој прода свом ДИН-у. Уколико би се појавио изванредни извозни посао, „Филип” од њега мора да одустане да не би разочарао Комисију. И то у земљи која има хронични дефицит платног биланса и злокобно низак ниво извоза. А нема ни подстицај да увећава обим производње, будући да би тиме само увећао своју обавезу да на домаћем тржишту снабдева своје конкуренте у производњи цигарета. И то у земљи која је на ивици рецесије. А шта „Филип” да ради уколико његови конкуренти у производњи цигарета неће да купе 20 одсто његове производње, због тога што, на пример, дуванску фолију увозе под повољнијим условима? Да их јури и вуче за рукав? Или можда да им плати да од њега купе?

„Филип” за сада ћути. Шта може да учини? Да прихвати решење Комисије и поцепа пословни план на основу којег је донео одлуку да купи Дуванску индустрију Бујановац и да у наведено предузеће инвестира онолико колико је већ планирао да инвестира? Мало је вероватно да ће то да уради. Или ће можда да покрене управни спор, тј. да потражи правду за „Филипа”. Шта ту може да очекује? Вероватно ће Врховни суд (управно одељење) месецима, а можда и више од годину дана, да већа да би евентуално поништио решење Комисије и вратио јој случај на поновно разматрање. Па, опет, „Филипе”, наново. И тако још неколико година.

Или ће можда „Филип” да дигне руке од свега и каже: „Доста ми је овог! Те милионе ћу уложити негде другде, тамо где ће ми омогућити да радим свој посао.“ А Дуванска индустрија Бујановац неће бити приватизована, отићи ће у стечај и изгубиће се сва радна места. Неће бити ни извоза, ни привредног раста. Јер, не заборавимо, и једно и друго се заснива на појединачним одлукама предузетника, односно инвеститора. И у том оквиру треба посматрати правду која се дели у Србији.

Да ли ми је жао „Филипа”? Не! То је све део његовог посла. А ја, нити сам пушач (док сам био, био сам француски ђак), нити сам код „Филипа” запослен, нити сам сарадник, нити сам акционар. Жао ми је Србије!

Него, читам вест (Бета, 16. јануар) да ће „Комисија за заштиту конкуренције данас одлучивати како ће поступати у случају продаје Нафтне индустрије Србије руском ’Гаспромњефту’“. Баш се радујем могућем исходу! На пример, условном одобрењу, као у случају „Филипа”. Мораће премијер Путин, са својим истанчаним осећајем за независна регулаторна и слична тела, да пошаље неког од великог поверења да среди целу ствар. Јулију Тимошенко, на пример!

Председник Центра за либерално-демократске студије,
 професор Правног факултета у Београду