Pravda za Filipa

Ova globalna ekonomska kriza je stvarno strašna. Padaju stope rasta, one projektovane, pa sa prošlogodišnjih šest odsto padosmo na 3,5 (na osnovu čega je napravljen i budžet), pa onda na jedan procenat (prema Economist Intelligence Unit, nema nikakve veze sa MI 6), da bi analitičari MAT-a (Mesečne analize i trendovi) pre neki dan rekli da bi bilo dobro ukoliko ovogodišnja stopa rasta bude 0,5 odsto. Jedva čekam da vlada krajem januara izađe sa svojim paketom mera za „podršku privredi“ – verujem da će tu biti zanimljivih predloga!

Dobro, dobro, neko će reći: to je ono što ne čine, šta je to što čine? Za odgovor na to pitanje treba čitati „Službeni glasnik“, moj omiljeni nedeljnik. Tu se, na primer, može naći rešenje Komisije za zaštitu konkurencije od 10. oktobra prošle godine u kome se uslovno odobrava „Filipu Morisu” (Philip Morris, većinski vlasnik Duvanske industrije Niš) da stekne kontrolu, odnosno da preuzme Duvansku industriju Bujanovac. O čemu se zapravo tu radi?

Za Duvansku industriju Bujanovac a. d. (57 odsto kapitala u društvenom, odnosno državnom vlasništvu) niko od pušača (sadašnjih ili bivših) verovatno nije čuo. To je zbog toga što ovo preduzeće proizvodi duvansku foliju, poluproizvod od delova duvanskih listova, kojim se pune cigarete. Jedini kupci duvanske folije koju proizvodi DIB jesu proizvođači cigareta.

Pa rešio „Filip” da kupi (privatizuje) preduzeće sa 150 zaposlenih koje je na ivici propasti. Da podrži privatizaciju koja se otegla i ušla u osmu godinu. Da investira u modernizaciju proizvodnih pogona, uveća proizvodnju i omogući da se održi zaposlenost, nesumnjivo na nižem nivou nego što je to sada, ali na višem nego u slučaju stečaja postojećeg preduzeća

Sve to može, kaže Komisija za zaštitu konkurencije – ali pod određenim uslovima: za početak, da „Filip” svojim konkurentima u proizvodnji cigareta proda najmanje 20 odsto proizvodnje! I da dostavlja dokumentaciju o svim pojedinačnim transakcijama. I to u toku tri godine. A i taj rok može da se promeni, nagore ili nadole: „Kako vam drago“!

Da li najveći konkurenti dotičnog „Filipa” (BAT i JTI) kupuju duvansku foliju iz Bujanovca? Ne, oni je uvoze, domaće sirovine ih ne interesuju. Ali „Filip” mora petinu ukupne proizvodnje da proda po ceni po kojoj proda svom DIN-u. Ukoliko bi se pojavio izvanredni izvozni posao, „Filip” od njega mora da odustane da ne bi razočarao Komisiju. I to u zemlji koja ima hronični deficit platnog bilansa i zlokobno nizak nivo izvoza. A nema ni podsticaj da uvećava obim proizvodnje, budući da bi time samo uvećao svoju obavezu da na domaćem tržištu snabdeva svoje konkurente u proizvodnji cigareta. I to u zemlji koja je na ivici recesije. A šta „Filip” da radi ukoliko njegovi konkurenti u proizvodnji cigareta neće da kupe 20 odsto njegove proizvodnje, zbog toga što, na primer, duvansku foliju uvoze pod povoljnijim uslovima? Da ih juri i vuče za rukav? Ili možda da im plati da od njega kupe?

„Filip” za sada ćuti. Šta može da učini? Da prihvati rešenje Komisije i pocepa poslovni plan na osnovu kojeg je doneo odluku da kupi Duvansku industriju Bujanovac i da u navedeno preduzeće investira onoliko koliko je već planirao da investira? Malo je verovatno da će to da uradi. Ili će možda da pokrene upravni spor, tj. da potraži pravdu za „Filipa”. Šta tu može da očekuje? Verovatno će Vrhovni sud (upravno odeljenje) mesecima, a možda i više od godinu dana, da veća da bi eventualno poništio rešenje Komisije i vratio joj slučaj na ponovno razmatranje. Pa, opet, „Filipe”, nanovo. I tako još nekoliko godina.

Ili će možda „Filip” da digne ruke od svega i kaže: „Dosta mi je ovog! Te milione ću uložiti negde drugde, tamo gde će mi omogućiti da radim svoj posao.“ A Duvanska industrija Bujanovac neće biti privatizovana, otići će u stečaj i izgubiće se sva radna mesta. Neće biti ni izvoza, ni privrednog rasta. Jer, ne zaboravimo, i jedno i drugo se zasniva na pojedinačnim odlukama preduzetnika, odnosno investitora. I u tom okviru treba posmatrati pravdu koja se deli u Srbiji.

Da li mi je žao „Filipa”? Ne! To je sve deo njegovog posla. A ja, niti sam pušač (dok sam bio, bio sam francuski đak), niti sam kod „Filipa” zaposlen, niti sam saradnik, niti sam akcionar. Žao mi je Srbije!

Nego, čitam vest (Beta, 16. januar) da će „Komisija za zaštitu konkurencije danas odlučivati kako će postupati u slučaju prodaje Naftne industrije Srbije ruskom ’Gaspromnjeftu’“. Baš se radujem mogućem ishodu! Na primer, uslovnom odobrenju, kao u slučaju „Filipa”. Moraće premijer Putin, sa svojim istančanim osećajem za nezavisna regulatorna i slična tela, da pošalje nekog od velikog poverenja da sredi celu stvar. Juliju Timošenko, na primer!

Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije,
 profesor Pravnog fakulteta u Beogradu