Болесни, а раде

Лекарске ординације су ових дана пуне људи који кашљу и шмрцају, али мало је оних који се одлучују за класично лечење и отварање боловања. По званичним статистикама, уписану дијагнозу грипа у целој Србији има једва нешто више од 4.000 становника, али то су само оне особе које су потражиле помоћ лекара. Много више је оних које муче бол у грлу, кашаљ и главобоља, али остају код куће и покушавају да се у што краћем року сами „залече” и врате на посао. Тек када човека „сломи” упала плућа или бронхитис, онда отвара боловање.

Кад је реч о упућивању на боловање, епидемиолог др Предраг Кон каже да су прилике у којима живимо дефинитивно утицале и на препоруке лекара.

– Кад нека особа нема температуру, а има кијавицу, лекар ће тешко одлучити да јој отвори боловање. Многи боловање и не траже, вероватно због страха да не остану без посла. Узимају лекове који им ублажавају проблеме са синусима, сирупима умирују кашаљ, пију чајеве и, шта ће, одлазе на посао. Евентуално узму неки дан од годишњег одмора. Тешко је дати генерални савет у данашње време. Постоје особе које, иако носе инфекцију „на ногама”, прођу без било каквих компликација, као што није обавезно да изразита малаксалост доведе до компликација. Једноставно нема правила, па свако мора сам да нађе равнотежу. Ипак, у случају појаве температуре треба отићи лекару – каже др Кон.

Дакле, први савет је – топломер под мишку. Др Кон истиче да су управо повишена температура и нагли почетак болести оно по чему ћемо препознати да ли имамо вирус грипа или неку другу инфекцију. За грип су карактеристичне високе телесне температуре – изнад 38 степени Целзијуса и општа малаксалост. Према речима нашег саговорника, подаци показују да упале плућа и друге компликације много чешће због нелечених инфекција погађају здраве особе, јер су хронични болесници много опрезнији.

У београдским домовима здравља у прве две недеље после празника пријављено је седамдесетак случајева упала плућа, а већи број пацијената са овом дијагнозом евидентиран је и на Институту за плућне болести Клиничког центра Србије. Дежурни лекари ове установе у дане великих хладноћа прегледали су и по тридесетак болесника који кашљу, малаксали су уз презнојавање. Они упозоравају да је пнеумонија запаљење плућног ткива, али може да буде праћена и запаљењем плућне марамице, због чега се ствара течност. Уколико се упала не лечи правилно, ова болест може да остави трајне последице. Догађа се да се болест искомпликује толико да живот пацијента буде угрожен.

Најчешћи узрок упале плућа некада је био бацил стрептокок, али данас се све чешће откривају упале плућа изазване атипичним патогеним микроорганизмима. По подацима Института за јавно здравље Београда, прошле године, само у децембру, пријављено је 242 случаја бактеријских и 114 вирусних упала плућа. Како су нам објаснили пулмолози, код данашњих облика ове болести много се променила клиничка слика: понекад се пнеумонија скрива под „маском” продуженог грипа, не препознаје се на време или постоји нетипична клиничка слика, значи симптоми који не могу ни лако, ни одмах да се доведу у везу са дијагнозом упале плућа.

Некада је типична упала плућа била обавезно праћена високом температуром, изразитом малаксалошћу, упорним кашљем... Међутим, данас неки од ових симптома уопште не морају да се појаве, па имамо болесника са нижом температуром, некада с кашљем који траје само неколико дана или, напротив, изузетно дуг период. Догађа се да се пацијент не јавља одмах лекару, јер мисли да има прехладу, па на Институт за плућне болести стигне у тешком стању с гушењем и упалом која се често прошири на оба плућна крила.

Др Кон истиче да нам данас у одређивању кретања грипа и осталих инфекција, за разлику од пре 20 и више година, веома помаже и праћење временске прогнозе. По речима нашег саговорника, тренутно је нагло отопљење после изразито хладних дана, савезник грипа. Вирусима пријају ниске температуре – када је мраз човек остаје код куће, а кад угреје мало сунца одмах се и више креће, а др Кон каже да улазак у затворени простор значи и веће излагање вирусима. Међутим, ширење вируса зависи од колективног имунитета, за који наш саговорник тврди да се најбоље стиче када се подвргне вакцинацији. Особе које су ове сезоне вакцинисане не треба да брину да ће се разболети, јер је тип Х3Н2, који је до сада изолован, садржан у вакцини.